STAV MAĐARSKOG PISCA
Jevanđelje je, kao što se davno govorilo, Dobra vest mira. I kada to čovek shvati oseti da je u njemu nešo prslo, kaže Bela Hamvaš.
Mađarski pisac Bela Hamvaš (1897-1968) jedan je od najprevođenijih pisaca u nekadašnjoj SFRJ, gde je bio izuzetno cenjen zbog svog filozofskog osvrta na život. Evo šta je zapisao o hrišćanstvu.
U onom trenutku kada čovek otkrije da Hrišćanstvo nije religija, nego oslobođenje od religije i sve što se do sad verovalo bila je žalosna istorijska zabluda, onda se zbiva neka čudna stvar.
Čovek shvata da je jevanđelje najvedrija knjiga sveta.
To je knjiga, jedna od svih knjiga, koja prihvata svet i kaže „da“ njegovoj ukupnoj celini, bez bilo kakvog isključivanja i prigovora i kritike.
Knjiga nije ništa drugo do blistav beli humor. Isus je učitelj ovog humora, on je ovaj beli humor uključio svoju patnju i smrt.
Jevanđelje je, kao što se davno govorilo, Dobra vest mira. I kada to čovek shvati oseti da je u njemu nešo prslo (…)
Postoji jedno jedino držanje koje nas oslobađa i tako nam u ruke daje neokrnjenu stvarnost, a to je vedrina – a vedrinom nas je pak istinski i trajno darovao onaj koji je svojim životom pokazao da su smrt i patnja samo nužno zlo ovog blistavog dobra, odnosno Isus.
I kada sam tražio ono držanje koje mi izvan svakog ubeđenja i shvatanja sveta pruža celinu, našao sam vedrinu, i našao sam vedrinu tamo gde sam je najmanje očekivao u jevanđeljima, susreo sam smešak Isusov i razumeo šta je Dobra vest mira.