Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

STUDIJA O ISHRANI

Hot dog skraćuje život za 36 minuta, uglavnom zbog štetnog učinka prerađenog mesa, napisali su autori ove studije.

 

Istraživači su ove nedelje objavili indeks ishrane kojem je cilj infomisati ljude o smernicama zdravije i ekološki održivije ishrane.

hot dog

Indeks rangira hranu prema prema minutama koje dobijamo ili oduzimamo od životnog veka jedenjem određene hrane. Nalazi uključuju više od 5.000 namirnica koje se nalaze na jelovnicima Amerikanaca, a razvrstani su prema zdravstvenom opterećenju i uticaju na okolinu.

Gazirana pića, viršle, hamburgeri i sendviči za doručak povezani su s većinom izgubljenih minuta zdravog života, dok su voće, povrće bez skroba i mešano povrće, gotove žitarice i kuvana zrna povezana s najvećim benefitima.

Istraživači su otkrili da konzumiranje jedne porcije pilećih krilaca od 85 grama oduzima 3,3 minute života, zbog udela natrijuma i štetnih trans-masnih kiselina, dok hot dog skraćuje život za 36 minuta “uglavnom zbog štetnog učinka prerađenog mesa”, a svaka kola 12,5 minuta, napisali su autori studije. S druge strane, sendvič s puterom od kikirikija povezuju s povećanjem životnog veka za 33 minute. Hranu poput kikirikija, lososa i pirinča povezuju s produženjem životnog veka za 10 do 15 minuta.

Istraživači sa Univerziteta Mičigen, odnosno Odeljenja za ekološke zdravstvene nauke, objavili su nalaze u časopisu „Nature“.

Sweden bitter - originalni Šveden biter

“Prethodne studije koje su istraživale zdravu ili održivu ishranu često su se svodile na raspravu o biljnoj i životinjskoj ishrani, pri čemu je potonja stigmatizovana kao najmanje hranljiva i održiva. Iako smatramo da su namirnice biljnog porekla uopšteno bolje, postoje značajne razlike unutar biljne i životinjske hrane koje treba priznati pre nego što se takvi uopšteni zaključci opravdaju”, stoji u studiji.

Istraživači su takođe klasifikovali hranu prema nutritivnom uticaju i uticaju na okolinu. Zdrava i ekološki održiva hrana uključivala je orašaste plodove, voće, povrće, mahunarke, celovite žitarice i neke plodove mora, dok je hrana slabe nutritivne vrednosti povezana sa štetnim uticajima na okolinu (govedina, prerađeno meso, svinjetina, jagnjetina, sir i određena jela od lososa). Nasuprot tome, većina peradi, mlečnih proizvoda, hrane na bazi jaja i kuvanih žitarica pala je u srednju zonu.

“To sugeriše da nutritivno korisna hrana ne može uvek imati najmanji uticaj na okolinu i obrnuto”, napisali su autori studije.

Zaključno, istraživači su otkrili da bi zamena 10 odsto dnevne potrošnje kalorija iz govedine i prerađenog mesa za voće, povrće, orašaste plodove, mahunarke i određene plodove mora mogla da ima značajne zdravstvene prednosti. Tim navodi dobitak od oko 48 minuta života po osobi dnevno.

Izvor: Index.hr

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: