Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

MASNOĆE U SLANINICI

Kada je jako hladno, slanina će pomoći bržem protoku krvi kroz organizam, smatraju Rusi. Pristalice zdravog načina života isključuju masnoće iz ishrane, jer se boje začepljenja krvnih sudova.

 

Pristalice zdrave ishrane često iz obroka isključuju masnoće, posebno one životinjskog porekla. Da li je to pravilno, ako se zna da su masnoće osnovni izvor energije i toplote za organizam?

slanina

Stanovnik Voronježa, grada na jugozapadu Rusije, Evgenij Sambulov od detinjstva jede slaninu. On je uveren da će ovaj jednostavan i dostupan proizvod ne samo zasititi, nego i ugrejati organizam u zimskom periodu.

„Kada je jako hladno, komad slanine će pomoći bržem protoku krvi kroz organizam“, navodi Sambulov. Slanina – to su masnoće, a one su glavni izvor energije i toplote.

Moskovljanka Svetlana Usoljceva takođe konzumira slaninu, ali samo u prvoj polovini dana.

„Ne jedem slaninu posle dva ili tri sata, jer nisam sigurna da li će je organizam svariti i da li ću na taj način dobiti nekoliko santimetara više u struku“, kaže sagovornica.

Pristalice zdravog načina života isključuju slaninu i druge tipove masnoća iz ishrane, jer se boje viška kilograma i začepljenja krvnih sudova.

Dijetolozi, međutim, razotkrivaju mitove.

Dva parčeta slanine mogu biti korisna, to su zasićene masti koje učestvuju u izgradnji ćelijskih membrana, poboljšavaju rad mozga i apsorpciju hrane.

Preporuka je da odrasla osoba pojede 30 grama masnoća dnevno. Od toga njih deset procenata su zasićene masti životinjskog porekla, a 20 procenata su nezasićene masti koje se nalaze u uljima i maslinkama. Meso, sir, kravlje mleko, slanina i maslac su nezasićene kiseline.

„U ovim proizvodima se nalazi mali procenat nezasićenih masnih kiselina. To su omega-6 masne kiseline koje obezbeđuju bolji protok u ćelijskim membranama“, rekao je dijetolog Rima Mojsenko.

BioLiver kapi za jetru

Upravo prevelika konzumacija ovih proizvoda dovodi do problema sa krvnim sudovima. Zato je bolje kuvati meso kako bi se smanjila količina masnoća.

Omega-6 kao i omega-3 su nezasićene masne kiseline i njihov balans je veoma važan.

„U manjoj količini bi trebalo jesti omega-6 masne kiseline koje se nalaze u orasima, oko 20-30 grama dnevno“, preporučuje dijetolog.

U idealnim slučajevima one bi trebalo da budu u odnosu jedan prema tri.

Ove masnoće se ne stvaraju u organizmu i zato je potrebno da se apsorbuju putem ishrane.

Dijetolozi navode da je potrebno jesti avokado ili maslinke, a omega-3 se mogu apsorbovati i konzumiranjem morske ribe ili ulja od lana i susama. Jedna kafena kašičica, kao začin u salati, idealna je varijanta. Meso sa zelenim povrćem, avokadom, maslinkama i uljima u salati su idealan balans svih masnoća koje su potrebne organizmu. Meso se čak može zameniti slaninom.

Dijetolozi navode da se ona lakše vari ako se kombinuje sa povrćem, pre svega sa čeri paradajzom ili krastavcem. Tvrde da nema potrebe da se bojimo takvih masnoća, ali, kako se ne bi pretvorile u štetne trans masti bolje je da se biljna ulja termički ne obrađuju. Krmenadle je, na primer, bolje malo zagrejati na masti životinjskog porekla, jer je i ukusnije i zdravije.

Izvor: Sputnjik

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: