KRVAVIH MESEC DANA
Toplički ustanak je bio jedini ustanak na područiju okupiranih zemalja Evrope u Prvom svetskom ratu.
Toplički ustanak je bio srpski ustanak koji je buknuo u februaru 1917. godine za vreme Velikog rata, na teritoriji okupirane Kraljevine Srbije u Topličkom kraju odnosno: Jablanica, Kopaonik, Pusta Reka. Trajao je mesec dana i krvavo je ugušen od bugarskih zavojevača.
Tokom ustanka, od strane bugarske vojske nastradalo je preko 20.000 Srba, odnosno 2.500 vojnika i blizu 18.000 srbskih civilnih žrtava od čega najviše žena i dece koji su prethodno mučeni na najsvirepije načine uz nebrojeno mnogo slučajeva silovanja, klanja, spaljivanja i dranja kože živima, što Toplički ustanak svrstava u najtragičnije događaje ne samo Prvog svetskog rata već i novije srbske istorije.
Toplički ustanak je bio jedini ustanak na područiju okupiranih zemalja Evrope u Prvom svetskom ratu.
Ovaj poručnik srpske vojske, kaljen u oba balkanska rata i bitkama u I svetskom ratu koje je srpska vojska do tada vodila, za vreme Topličkog ustanka bio je komandant Jablaničkog komitskog odreda i važio je za jednog od najsposobnijih komitskih vojvoda.
Goneći njegov odred, bugarski okupatori su mu 23. marta 1917. godine poslali tajno pismo u kojem je stajalo da mu garantuju život i slobodu ukoliko preda svoj odred. U suprotnom, zapretili su da će mu ubiti trudnu ženu i četvoro dece. Nakon teške noći u razmišljanju, Begović je poslao odgovor u kojem je rekao da su i njegove komite nečija deca i da ih ne može predati, ma po koju cenu: „Ubili ste na hiljade članova porodica komita, ubićete i moju, jer se ja nikada neću predati. Srpski oficir se ne predaje.”
Nakon toga, bugarski okupatori su Begovićevoj ženi rasporili stomak u sedmom mesecu trudnoće i izvadili muško dete, koje su nabili na bajonet. Potom su nju i četvoro dece stavili u pojatu (ostavu za seno) i žive zapalili. U plamenu su se deca skupila oko majke i snažno je zagrlila, tako snažno da nakon smrti njihove leševe više nisu mogli da razdvoje, pa su ih sahranili u zajedničku grobnicu u selu Gajtan.
Pošto je jedan bivši komita otkrio Bugarima da se Begović sa svojom grupom krije na Radan planini, oni su ga opkolili i napali u jutro 13. januara 1918. godine. Shvativši da izlaza nema, po starom komitskom običaju je naredio juriš na sve strane, pa ko uspe da se izvuče iz obruča. On je ostao sa manjom grupom da pruža otpor, do poslednjeg metka, a čak je i ranjen.
Pozvan da se preda, doviknuo je da je spreman na predaju. Bugarski oficiri su krenuli hitro ka njemu, želeći da budu baš oni ti koji će zarobiti čuvenog vojvodu i za to dobiti novčanu nagradu, viši čin i odsustvo. Begović je izašao pred njih sa podignutim rukama, ali je u rukavima šinjela držao dve odšrafljene bombe. Kada su mu prišli dovoljno blizu, aktivirao je bombe i sa sobom u smrt odveo dva bugarska oficira.
Ostali bugarski oficiri koji su se tu zatekli, bili su toliko besni da su mu odsekli glavu, natakli je na kolac i nosili po srpskim selima.
Mesto pogibije Dimitrija Begovića je poznato, nalazi se u blizini sela Vlasovo na Radan planini i naziva se Begovićev grob.
Sa FB profila Sergej Belgorodski