Dejstvo kofeina na srčani ritam i funkcionisanje organizma u celini

PSIHOSTIMULANS I PULS

Sva pića koja u sebi sadrže kofein oduvek su intrigirala medicinu, jer se dejstvo kofeina nikako ne sme ignorisati kada je zdravlje ljudi u pitanju, najpre zbog uticaja koji ta supstanca ima na promenu srčanog pulsa, a zatim i na brojne telesne organe.

Kofein je prirodni psihostimulans koji utiče na centralni nervni sistem. Kako se u gotovo svim kulturama širom planete svakodnevno piju kafa, čaj i ostala pića koja u sebi sadrže kofein, nije ni čudo što ga smatraju najpoznatijom psihoaktivnom drogom na svetu.

Od brojnih fizioloških efekata koje kofein ima na ljudsko telo najvažniji je njegov uticaj na brzinu rada srca.

Najjednostavnije rečeno, pod dejstvom kofeina ljudsko srce kuca brže. Naučno je potvrđeno da kofein ima sposobnost da poveća broj otkucaja srca za tri otkucaja u minuti.

Kada se konzumira kofein putem nekog napitka koji ga sadrži, on putuje do tankog creva odakle ulazi u krvotok i počinje da stimuliše centralni nervni sistem. On će stimulisati receptore koji mogu da blokiraju fosfodiesterazu. To je jedan od enzima zaduženih za držanje srčanog pulsa pod kontrolom. Upravo zbog ovoga, puls počinje da raste.

Efekat koji kofein ima na organizam zavisi od pojedinca i njegove tolerancije na ovu supstancu. Na primer, različito na kofein reaguju mršave osobe u odnosu na one sa viškom kilograma, kao što različitu reakciju imaju osobe u zavisnosti od učestalosti konzumiranja pića na bazi kofeina.

Promena u srčanom ritmu počinje već oko 15 minuta posle konzumiranja kofeina i traje oko 6 sati, nakon čega on napušta telo zajedno sa urinom.

Kofein ima negativan uticaj na rad srca i izaziva aritmije koje bi mogle predstavljati opasnost za ljude koji pate od atrijalne fibrilacije. Čak i oni savršeno zdravi mogu osetiti neželjene efekte kofeina, pa se zbog toga mora ograničiti potrošnja kofeina na 250 miligrama dnevno, što iznosi oko 3 šolje kafe.

Iako je uticaj kofeina na srčani ritam najznačajniji, treba pomenuti i njegovo dejstvo na druge sisteme organa, odnosno na organizam u celini.

Centralni nervni sistem

Kofein je stimulans centralnog nervnog sistema i kao takav već sam po sebi predstavlja izvesno upozorenje. On čini da se ljudi osećaju više budni, tako da je on često kao glavna komponenta kod lekova napravljenih da se bore protiv pospanosti. Uprkos svojim pozitivnim efektima, kofein na CNS ima mnogo više negativnih. Konzumiranje previše kofeina vodi ka ozbiljnim šansama za nastanak glavobolje, probleme noćne nesanice učiniće još gorim, dok zavisnost od kofeina može izazvati anksioznost i drhtavice. U ekstremnim slučajevima unosa kofeina kroz energetska pića i napitke sa njim u osnovi, može doći i do smrtnog ishoda.

Sistemi organa za varenje i izlučivanje

Kofein je poznat po tome da povećava kiselost želuca, čime izaziva gorušicu. Takođe, on deluje i kao diuretik, što znači da konzumiranje kafe u trenutku žeđi deluje tako da se odmah zatim oseća još veća žeđ. Velike količine kofeina treba da izbegavaju oni koji redovno vežbaju, jer to može da izazove gubitak vode što dalje dovodi do dehidracije. U slučaju da osoba ima ozbiljne stomačne tegobe, najbolje je da se konsultuje sa svojim lekarom pre konzumiranja kofeina, jer on će pre pogoršati postojeće stanje nego što će učiniti nešto korisno. Mučnina i povraćanje mogu biti simptomi preteranog unosa kofeina.

BioGast kapi smiruju preterano lučenje želudačne kiseline, neutrališu bol i regenerišu želudac – KLIKNI na sliku i NARUČI

Koštani i mišićni sistem

Velike količine kofeina inhibiraju pravilnu apsorpciju kalcijuma, što može dovesti do osteoporoze kao ozbiljnog oboljenja kostiju. Simptomi povećanog unosa kofeina su i bolovi u mišićima, dok „predoziranje“ kofeinom može dovesti do neprijatnog trzanja mišića.

Reproduktivni sistem

Posle unosa kofeina u organizam, on putuje kroz krvotok i kod trudnice ne samo da utiče na njen srčani ritam, već i na rad srca ploda. Preterano konzumiranje može usporiti rast fetusa, a time se i povećavaju šanse za pobačaj. Kofein takođe može imati i negativan uticaj na proizvodnju estrogena, čime se smanjuju šanse za trudnoću. Dakle, ko god planira trudnoću, savet je da najpre porazgovara sa svojim lekarom o tome koliko je bezbedan kofein tokom drugog stanja.

Krvni sistem

Već je rečeno na koji način kofein utiče na rad srca, jer ovaj organ u najužem smislu pripada krvnom sistemu. Ipak, konzumiranje kofeina ima uticaja i na druge organe ovog sistema. On često rezultira povećanjem krvnog pritiska, bez obzira na to da li osoba pati od hipertenzije ili ne. Šta tačno uzrokuje ovu pojavu još uvek je bez preciznog odgovora. Dok neki naučnici smatraju da kofein blokira hormon koji je zadužen da drži arterije proširenima, drugi veruju da kofein u krvi vodi do povećanog oslobađanja adrenalina, što posledično može dovesti do povišenog krvnog pritiska.