Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

SOLARNI PANELI I TOPLOTNA PUMPA

Da li su solarni paneli isplativi i da li su državne subvencije za solarne panele samo mit za naivne

U domaćim uslovima, šta i kako, istina i neistina, vredi li to i koliko 🙂

Zadnje dve godine se bavim ovom temom, a i nešto radim na ličnom planu po pitanju energetske efikasnosti, pa da podelim malo svoja iskustva sa prijateljima.

efikasni solarni paneli za kuću i drzavne subvencije za solarne panele

DRŽAVNE SUBVENCIJE ZA SOLARNE PANELE

Inače, trenutno je aktuelna državna ad hoc akcija da se subvencioniše ugradnja solarnih panela, naime država daje 50% subvencije na ugradnju solarnih panela.

Ali … nije to baš sve tako divno i krasno u praksi.

Čitam izjavu ministarke energetike da je projekat subvencije u stvari pilot projekat u kojem će se 500 potrošača subvencionisati. To u praksi znači da će njih samo 200 dobiti subvenciju, mahom oni koji imaju lobističke veze pri opštinama. U principu akcija je kap u moru i ništa neće pokrenuti na planu jačanja dobijanja struje iz solarnih panela.

No, ono što je veći problem je u tome što EPS ne otkupljuje od vas struju, nego se prebijate sa kilovatima. To u potpunosti obeshrabruje potrošače da ulažu u sisteme solarnih panela koji donose više struje, jer ako imaju viška te struje, nikom ništa, EPS im piše neki višak do u beskonačnost.

Na primer, ako postavim on grid solarni sistem od 10 kw na kući koji mi daje više energije nego što trošim, imaću neki višak solarne energije svake godine i taj višak će se samo uvećavati a da nemam nikakvu nadoknadu za to.

Zato mi je isplativije da ugradim jeftiniji sistem od 5 kw i da samo deo struje koju trošim u kući nadomestim solarnom energijom a ne da stvaram viškove. Na ovaj način se ne stimulišu zainteresovani potrošači da prave mini solarne elektrane, što bi donelo više struje EPS-u a mi kao potrošači i proizvodjači bi bili zainteresovani da ulažemo više novca u solarne elektrane.

Bezveze postavljen sistem od strane države.

Ovakav model koji je država postavila takodje ima još jednu posledicu a to je da se smanjuje efikasnost sistema za mene kao potrošača. Jer ako ne mogu da akumuliram dovoljno kwh preko leta da mi to pretekne do zime, jer se višak kwh troši prvog sledećeg meseca (septembar, oktobar), pa se do decembra svi viškovi potroše, imam i dalje mali prinos od solarne energije za struju zimi, pa će mi visoki računi za glavne zimske mesece i dalje ostati visoki. Zimi je inače proizvodnja struje iz solarnih panela 3 x manja nego leti.

E sad, uz subvenciju bih i rizikovao da ugradim solarni sistem za dobijanje struje. Ali, ta subvencija se odnosi na manji broj ljudi koji to mogu da ostvare, i to na opštinama koje se prijave da će i one da subvencionišu ugradnju.

Na primer, ako se vaša opština Sopot nije prijavila na konkurs države, tamo subvencije ne funkcionišu. Ako živite na opštini Sopot i hoćete da ugradite solarne panele, nema za vas subvencija, morate sve sami da platite i uradite.

Takodje, ako se nalazite, na primer, na opštini Zvezdara u Beogradu, koja ima preko 300.000 stanovnika i koja je izdvojila sredstva za subvencije i prijavila se za program, onda treba da imate sreće (i sreće), da vas opština izabere i da vam dodeli subvenciju, jer će po svemu sudeći biti 10x više prijava za subvencije od broja onih koji će se subvencionisati, s obzirom da je budžet za subvencije limitiran – koliko da opština – 25%, toliko daje i država – 25%, a vi kao srećni dobitnik plaćate 50%.

No, teško je biti izabran za srećnog dobitnika kod opštine, mada vas ne košta da pokušate.

Primer hipotetički: prosečni solarni on grid sistem od 5kw za jedno domaćinstvo košta 750.000 dinara.

A vaša opština i država su izdvojili po 10 miliona za subvencije, ukupno 20 miliona za vašu opštinu.

To će reći da po domaćinstvu država izdvaja 380.000 dinara i da će time pokriti samo 52 domaćinstva u jednoj opštini! Zamislite sad tu cifru za opštinu Zvezdara, koliko je ona mala? zato ministarka i kaže da će na nivou cele zemlje samo 500 potrošača dobiti subvenciju, jer zna koliko se opština prijavilo i koliko su novca izdvojili.

Malo novca za sve. Teško će biti doći na red za subvenciju na većim opštinama.

A ima i jedna fusnota u celom modelu koji je država osmislila – potrošač sam plaća uvodjenje dvosmernog brojila koje moramo da imamo ako hoćemo višak kwh da predajemo EPS-u. Takvo brojilo košta dosta i to se mora ukalkulisati u celu priču.

A kako država može jeftino i brzo da daje subvencije za solarne panele i sisteme za proizvodnju struje na sunce? Lako. To su neke države elegantno rešile na zadovoljstvo svih. A sve se svodi na dve stvari:

  • ukidanje pdv-a za opremu i ugradnju opreme – odmah je sve 20% jeftinije, to je subvencija od 20%
  • plaćanje zelenog kwh koji se proizvede iz sunca više od običnog kilovata. Na primer, da kwh koji predate EPS-u košta 30% više u obračunu. U praksi znači da kada isporučite EPS-u 10 Kwh oni vam pišu kao da ste im dali 13kw, koje posle možete da povučete kada vam zatreba. I to je subvencija od 30%.

Kad bi država ove dve stvari zajedno odobrila imali bi subvenciju od 50% koja bi izazvala stempedo i masovno bi se proizvodila solarna struja. EPS bi imao više struje koju bi izvozio, država bi bila energetski stabilnija a potrošači bi imali jeftinu struju i znali bi zašto ulažu u mini solarne elektrane.

Samo bi neko trebao ovoga da se seti.

SUBVENCIJE EU ZA SOLARNU ENERGIJU

Postoje zadnjih godina i subvencije EU za energetsku efikasnost. Subvencije su od 10 do 20% zavisno od sistema koji se ugradjuje.

To se sve odradjuje preko par banaka, Unikredit banka je jedna od njih.

Sistem je ok, vi nadjete izvodjača radova, on napravi račun, stim da oprema koja se ugradjuje mora da ispunjava neke standarde (ne može bilo koja) i bude odobrena od strane EU – ima sajt na kome sve to piše, koja oprema je u redu.

Zatim podnesete račun banci za radove koja to plati izvodjaču a vama odobri beskamatni kredit na par godina, umanjen za iznos subvencije. I naravno, banka proveri da li je sistem izveden, da ne bude prevara.

NAPOMENA: Izgleda da je sve to sada promenjemo i olakšano, tako da samo podnesete račun izvodjenja solarnog sistema banci koji ste vi već platili i ona vam posle na račun uplati subvenciju – proverite na sajtu Geff.

Problem je ranije bila sama banka, koja je po običaju tražila zilion papira, kreditni rejting, da nisi osudjivan, da primaš platu preko te banke, da si kreditno sposoban, da si platio poreze, itd …

No, sve je to sada lakše rešivo.

A ISPLATI LI SE SVE TO, TA ENERGETSKA EFIKASNOST

Isplati se dakako, ali koliko i kako je sve stvar matematike. Na webu ima dosta dezinformacija, pa da predstavimo neke realne podatke. Krenimo redom od toga šta je najisplativije:

1. Solarni kolektor za toplu vodu – tu ne treba mnogo razmišljati, to je super isplativa investicija od 600 do 700 eura.

Već pri gradjenju kuće ili zgrade treba razmišljati da bojler bude spojen na solarni kolektor za toplu vodu. Isplati se za godinu do dve dana.

2. Dodatna izolacija fasade – takodje solidno isplativa investicija. Ako vam je kuća ili stan loše izolovan, džaba vam svi ostali sistemi uštede ako vam preko zidova toplota beži.

Ako imate izolaciju od 5 do 7 cm stiropora, uložite da dodate još 10 do 12 cm dodatne izolacije, napraviće veliku razliku. Fasada sa izolacijom da se uradi košta oko 22 do 25 eura po m2. Isplati se za 3 do 4 godine.

3. PVC prozori – ko ima drvene prozore i vrata starog kova, nek ih menja, dosta znači dobro dihtovanje. Isplati se za 4 godine.

4. Grejanje na gas – trenutno je isplativije od ostalih sistema grejanja, ali dugoročno je pod znakom pitanja. Isplati se za 4 do 5 godina. Ali cena gasa ože da podivlja.

5. Toplotna pumpa – super uredjaj, oduševljen sam njenim perfomansama, ali zahteva da imate podno grejanje, fenkoile, bojler za sanitarnu vodu i dobru spoljnu izolaciju da bi bila tako i toliko isplativa kao što je na reklamama.

Kad se ugradjuje u novu kuću isplati se za 3 do 4 godine, kad se ugradjuje na neadekvatnu kuću (stara izolacija, grejanje na rebra, električni bojler, itd), isplati se za 7 do 8 godina.

6. Solarni paneli za pravljene struje – promoteri ugradnje kažu da se isplati za 6 do 7 godina, u praksi se isplati za 8 do 10 godina za prosečno domaćinstvo.

Isplativije je za one koji baš puno struje troše i brzo ulaze u crvenu zonu – na primer auto servis, teretana koja greje vodu na struju, pekara, farme, hladnjače.

7. Najisplativiji energetski sistem je pametna kuća, kada se od starta projektuje energetski efikasna kuća sa kombinacijom različitih sistema. Tu su uštede nestvarne.

Na žalost, stare kuće kad pretvarate u energetski efikasnu kuću to ume da košta baš mnogo.

MOJE PRAKTIČNO ISKUSTVO

Živimo u kući koja je mrljavo izolovana, doduše okrenuta ka jugu, što apsolutno nema značaja kada je zima, oblačno i kada duva 🙂

Kuća je 100-ak kvadrata, grejana na električni kotao sa AL radijatorima.

Godišnja potrošnja je oko 15.000 kwh, trošak za struju je oko 180.000 dinara godišnje, od toga 140.000 otpada na grejnu sezonu.

I nije nam baš bilo opušteno toplo tokom zime, štedelo se, jer račun za struju zimi dodje i preko 40.000 dinara mesečno, za par najhladnijih meseci.

Razmatrao sam da stavim solarne panele za pravljenje struje, ali je to neisplativo i ne bih napravio neku uštedu, jer treba dati 750.000 dinara za sistem od 5kw i teorijsku uštedu od 6000 kwh godišnje.

Orijentaciono bi se sistem solarnih panela po sadašnjim uslovima gde možeš da prodaješ energiju EPS-u isplatio tek za 8 do 9 godina a prošle godine kada sam to razmatrao, kada praktično nije bilo moguće prodavati struju EPS-u kao domaćinstvo (nije postojala kategorija prosumera), rok isplate bi bio 15+ godina.

Zato sam kupio toplotnu pumpu od 16kw, zamenio električni kotao sa njom, ali je vezao za stare radijatore, nisam stavljao podno grejanje niti fenkoile za grejanje i hladjenje (što je osnov grejanja/hladjenja na toplotnu pumpu) i nisam iskoristio toplotnu pumpu da mi greje vodu za bojler, jer je to zahtevalo gradjevinske radove, bušenje zidova i kupatila, te dodatno ulaganje u tu mogućnost.

Investicija za toplotnu pumpu sa ugradnjom je bila 560.000 dinara.

I kako smo prošli?

Uključili smo je 1 oktobra i isključili polovinom aprila. Sve vreme nam je bilo prijatno toplo i to je ono što nam je najveći benefit, uvek nam je bilo baš prijatno toplo – ogrejali smo se, nismo štedeli na grejanju 🙂

Imali smo nekih tehničkih problema sa njom u početku ali je sve bilo rešeno i ona je većinom vremena radila kako treba, bez prestanka i bez ikakvog našeg angažmana. Samo je uključiš s jeseni, namestiš temperaturu na termostatu koju želiš i zaboraviš na nju do proleća.

Merio sam potrošnju toplotne pumpe i pravio analizu, tako da iako kod mene nije baš rentabilna zbog svih navedenih propusta (nema podno grejanje, fenkoil, bojler za vodu), napravila nam je ipak značajnu uštedu od 4100 kwh godišnje, odnosno 80.000 dinara za grejnu sezonu, da se izrazim finansijski.

Isplatiće nam se za 7 godina ulaganje u nju.

Ali u smislu dobijenog komfora i zdravlja, isplatila nam se odmah 🙂

Zlatko Šćepanović 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: