Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

STRADANJE SRBA U KOMUNIZMU

Profesor Miladin Raspopović objavio autobiografski roman „Kosovska trilogija” u okviru biblioteke „Krstonoše“ kod izdavača „Lestve“.

 

Miladin Raspopović je predavao srpski jezik u poznatoj gimnaziji „Silvira Tomazini“ u Kosovskoj Mitrovici. Način kako je to činio, ljubav koju je gajio prema toj oblasti, utisak koji je ostavljao na generacije đaka , stvorili su od njega legendu, čije je ime prešlo granice i škole i grada. A njegovo angažovanje u toj oblasti i u vanškolskim aktivnostima , samo su to uveličale.

miladin raspopović

Sudili mu za „neprijavljivanje krivičnog dela“

Obrazlažući kako je profesor Miladin Raspopović bio optužen, kako mu je doneta presuda i kako mu nije bilo dozvoljeno da se kao nastavnik bavi svojim pozivom, da kao „narodni neprijatelj“ ne bi negativno uticao na vaspitanje socijalističke omladine, recenzent dr Milorad Dragojević napominje da je sredinom sedamdesetih godina prošlog veka kada je pokrenut postupak za otvaranje fakulteta u Prištini, bilo logično da je profesor Raspopović prvi na listi za to mesto. Ali je „služba“ bila protiv toga.

– U to vreme negde u Crnoj Gori, došlo je do udesa vozila koje je prevozilo materijal za kongres nove komunističke partije, ali tako da je iz rasutih spisa čak dežurni milicioner zaključio da se radi o antidržavnom aktu. Ništa lakše, nego naći svedoke, koji će potvrditi da ga je upravo on korigovao i lektorisao! To je bilo van svake logike, jer on nije voleo ni postojeću partiju, a ne neku novu, koja se bori za „izvorne principe“ marksizma. Nije znao čak ni jednog čoveka iz tog novog pokreta – kaže dr Milorad Dragojević.

Profesor Raspopović je ipak osuđen na godinu dana, a sudija je gotovo odsutno rekao da je optužnica dokazana.

– Bio je u dubini duše toliko ponižen, uvređen, iznenađen, da je tek kasnije, o svakoj pojedinosti beskonačno puta razmišljao. Pitao se da li će svi koji ga poznaju i pomisliti da je to sve uradio? I to bez ikakvog motiva i ličnog interesa. A vreme provedeno u zatvoru bilo je toliko teško i ponižavajuće, da mu se činilo da nikada živ neće izaći iz tih stogodišnjih kazamata. Kako posle toga da ljudima pogleda u oči – reči su dr Dragojevića.

Profesor Raspopović je mnogo godina kasnije u dubokoj starosti i narušenog zdravlja svratio u njegovu nekadašnju gimnaziju, tražeći neko obaveštenje. Ali ga je dočekala nova neprijatnost i novi šok kada mu je rečeno da u toj školi ne postoji ni jedan dokument o njemu, a tu je gimnaziju pohađao osam godina i dvostruko duže predavao u njoj.

Tada je odlučio da o svemu ostavi pisani trag i tako se rodila ideja, a potom i delo „Kosovska trilogija“.

Ovo nije samo autobiografski roman već i svedočanstvo o jednom vremenu, devijacijama i nepravdama koje su morile mnoge ugledne i moralne Srbe koji nisu bili naklonjeni komunističkoj partiji Jugoslavije.

– Ova knjiga profesora Miladina Raspopovića izazvaće svakojaka mišljenja. Onima koji će da kude poručujem: Pisac nije kriv za zločine svojih junaka! A onima koji će sažaljevati autora, izgovaram: Na preživelima svet opstaje! Istina nema veze sa brojem ljudi koji u nju veruju – napominje romanopisac Zoran D. Milojević.

Komunizam i duhovna tragedija Srba

Profesor Raspopović je u romanu “Kosovska trilogija“ opisao i vreme duhovne srpske tragedije u periodu komunizma. On je kroz verodostojne priče satkane od autentičnih dijaloga, a negde i sa konkretnim dokazima u vidu novinskih tekstova i dokumentacije, objasnio neke pojave i moralno neprihvatljive događaje i shvatanja bazirana na izgovoru „takvo je vreme bilo“.

A vreme je uvek isto, ali se ljudi menjaju.

Omiljeni profesor srpskog jezika Miladin Raspopović nikada nije zaboravio zavet i savet Svetog Save: „U starom dušmaninu nikada ne traži novog prijatelja.“ To je i njegov stav.

Tezu da Albanci sa Kosova nisu Arnauti već Arnautaši (albanizovani Sloveni) profesor Raspopović je potkrepio slikovitim događajima koji govore o reči „Arnautaši“ o čemu navodi i istovetno mišljenje univerzitetskog profesora dr Hasana Kalešija (1922-1976).

U romanu „Kosovska trilogija“ ostaje zabeleženo svedočenje Kalešija, istinoljupca kakvih je bilo malo u titoističko vreme. Sredinom 70-ih godina prošlog veka, profesor Kaleši uputio je pismo tzv. kosovskoj arnautskoj i arnautaškoj „eliti“ povodom ponašanja falsifikatora istorijske istine Skendera Rizaja i Ali Hadrija, o njihovoj bezočnoj tvrdnji da nije bilo seobe Srba 1690. pod Arsenijem Čarnojevićem. A Raspopović kaže: „Kamo sreće da nije bilo, barem bi veliki epičar našeg poturčavanja otišao na onaj svet srećan posle metka rođačke Ozne u nekim Lisičjim potocima“.

Profesor Raspopović je u „Kosovskoj trilogiji“ istakao značaj starih srpskih porodica u očuvanju srpskog nacionalnog identiteta i moralnog integriteta i da su bile žestoko napadane zato što su čuvale srpstvo. U svakoj kosovskoj i metohijskoj varoši bilo je po nekoliko takvih porodica. U Kosovskoj Mitrovici takve su porodice bile Jevtići, Apostolovići, Brušije, Žarkovići, Đorđevići (ugledna građanska porodica sa očuvanom nacionalnom svešću), Ćamilovići i druge.

Autor: Slavica Đukić

Izvor: Jedinstvo

Spora, troma i dostižna pravda

Mitrovčani i drugi ugledni profesori i Srbi među kojima i poetesa dr Darinka Vučinić predlažu da se gimnaziji u severnom delu Kosovske Mitrovice da ime vremešnog profesora Miladina Raspopovića. Usvajanjem ovog predloga, omiljeni profesor Raspop bio bi vraćen u školu iz koje mu se neopravdano i zlonamerno izgubio trag, a pravda bi došla na svoje.

Miladin Raspopović je rođen 1933. u Vučitrnu. Osnovnu školu završio je u Kosovskoj Mitrovici. Otac mu je radio u vrhovnom agrarnom povereništvu koje je vodilo brigu o naseljavanju Stare i Južne Srbije, čije su stanovništvo proredili česti ratovi i teror otomanskih vlasti i arnautskih kačaka. Posle završene Jugoslovenske i opšte književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu zaposlio se u gimnaziji u Kosovskoj Mitrovici u kojoj je stekao maturu, ali je 1973. iz nje isključen kao „velikosrpski nacionalista“, proglašen za moralno-politički nepodobnog, a zatim priključen pohapšenim članovima Nove komunističke partije dr Branka Boškovića, mada za nju do tada nije ni čuo. Na pećkom procesu koji je javno potpomogao i „najveći sin srpskog naroda“ javni tužilac je odustao od optužbe, ali je glas „velikog meštera“ sa jednog mitinga u Mariboru zahtevao da se „svi egzempljarno kazne“, pa je i on kažnjen na „samo“ jednu godinu za delo „neprijavljivanja krivičnog dela“. Po izlasku sa robije morao je da izdrži muke kužnog bolesnika. Profesor Miladin Raspopović je pisao književne kritike koje je objavio u dve knjige i to Po srodnosti I i Po srodnosti II, a pripremio je i treću knjigu kritičkih tekstova. Objavio je književno-kritičku monografiju „Pripovedna poetika Danila Nikolića“ i druga dela.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: