OPREZ KOD UZIMANJA
Otkriveno je da paracetamol, kog obično pijemo kada nas nešto boli, zapravo utiče na psihičko stanje kod čoveka.
Većinu sredstava protiv bolova poput ibuprofena, aspirina ili paracetamola se može dobiti bez recepta. Paracetamol od 500 miligrama može se dobiti i bez recepta.
Međutim, preporučena dnevna doza od 4.000 miligrama se može lako dostići i uzimanjem veće količine manje doziranih tableta za koje nije potreban recept.
Ugrožena jetra
Ipak, mnogi koji na vlastitu ruku konzumiraju visoke doze paracetamola nisu svesni mogućih propratnih pojava i posledica. U mnogim kućama paracetamol se može pronaći u kućnim apotekama. Ovaj lek, osim protiv bolova, deluje i kod sniženja temperature i zato se često daje deci.
Međutim, paracetamol ni u kom slučaju nije bezopasan, kako kaže Gerhard Miler-Švefe iz Centra za palijativnu medicinu Gopingen.
„Paracetamol može da ošteti jetru što je posebno opasno kod dece kod koje je lako prekoračiti dopuštenu dnevnu dozu“, kaže ovaj lekar.
On kaže da prekomerna doza može vrlo brzo dovesti i do zatajenja jetre.
„Jetra je pogođena, jer štetne materije ne mogu da budu izbačene iz organizma što izaziva imunološku reakciju. To vodi ka upali jetre i što više ćelija u jetri biva uništeno kroz ovaj proces, to je stanje dramatičnije“, kaže Miler-Švefe.
Mnogi, nakon što prva tableta paracetamola ne pokaže delovanje uzmu još jednu, pa još jednu, nadajući se da će veće količine pomoći. I tu brzo može da dođe do opterećenja i zatajenja jetre.
Opasnost od zavisnosti
Paracetamol može vremenom da stvori i zavisnost.
„Dugo vremena nije bilo poznato da paracetamol deluje u centralnom nervnom sistemu, dakle u mozgu i kičmenoj moždini gde lek utiče na sistem koji je odgovoran za kontrolu bolova“, kaže Miler-Švefe.
Tada naš organizam raspolaže različitim vlastitim sredstvima protiv bolova. Jedan od njih je i endorfin, u određenoj meri sličan morfijumu kog telo samo proizvodi i koje u kriznim trenucima može da potisne bol. Paracetamol deluje tako da „blokira“ receptore za bol pa tako i smanjuje osećaj bola.
Pritom dolazi do propratnih pojava koje mnogi isprva ne primećuju.
„Smanjuje se sposobnost promene raspoloženja. To znači da pogođeni reaguje ni pozitivno ni negativno na situacije“, kaže Miler-Švefe i dodaje: „Pogođeni su emotivno potpuno izolovani“. Ali i neke druge osobine se menjaju – povećava se spremnost na rizik, na brže donošenje odluka.
Studije na temu paracetamola
Proteklih godina su sprovedene brojne studije, jedna od njih 2020. na Državnom univerzitetu u Ohaju koja je takođe došla do zaključka da paracetamol može da deluje na ljudsku svest i menja karakterne crte.
Grupa učesnika studije koja je redovno konzumirala paracetamol ponašala se mnogo rizičnije i hrabrije, ali istovremeno i sa mnogo manje empatije uz bezosećajne i grube reakcije na račun drugih.
„Ima ljudi koji paracetamol ne uzimaju samo protiv bolova nego kako bi se izolovali, kako bi izbegli emotivne stresove, kako pozitivne tako i negativne. To nekima može biti i motivacija za redovno uzimanje ovog leka“, kaže Miler-Švefe.
On smatra da za smanjenje bola kod teških pacijenata postoji dovoljno alternativnih načina kako suzbiti neke bolove. Glavobolje se tako mogu često otkloniti ciljanim treningom koncentracije. Ovim treningom pacijent može doći do odgovora na pitanje zbog čega uopšte ima glavobolju i tako se uspešnije boriti protiv bolova.
„Samo tako uzeti neko sredstvo protiv bolova ili čak preventivno, pre sporta, potpuna je besmislica“, zaključuje dr Miler-Švefe.
Izvor: Dnevnik.hr