DRUGARICE
Mira nije mogla da progovori, da drugarici iz firme bilo šta kaže, kamo li da se požali na svoje probleme…
Plakala sam što nisam imala cipele,
dok nisam videla čoveka koji nije imao nogu.
Helen Кeler
Mira i Dragana su radile u istoj firmi, tako da su se često susretale. Ne može se reći da su baš bile drugarice, ali su se pozdravljale u prolazu.
Jednom prilikom, dok su na kapiji čekale u redu da izađu s posla, Dragana pozva Miru da jednom, kad bude imala vremena, dođe kod nje na kafu. Mira joj obeća da će svakako svratiti, ali je uskoro na to zaboravila. Međutim, nakon nekog vremena, Dragana je podseti na poziv. Ovog puta joj Mira čvrsto obeća da će doći.
Došavši kući, ona naloži vatru, pošto je jesen već uveliko zakoračila u njihovo dvorište, ugreja vodu na šporetu, da se plakne od znoja, jer im je bojler već dva meseca u kvaru, pa podgreja sinoćni ručak, očekujući da suprug stigne s posla. Oboje dece su popodne u školi, pa će suprug moći da pogleda šta ima na TV-u, jer kad se deca vrate, moraju da gase televizor, pošto nemaju još jednu sobu gde bi deca učila. Ovako, đačići odmah urade zadatke, jer pre podne, kad su sami kod kuće, ko zna da li bi se setili. Uto stiže i suprug, pa su ručali, usput razmenjujući novosti i psujući gazdu koji im naplaćuje skupu kiriju za tako skroman stan, a neće ni bojler da popravi. Bar da su plate pristojnije pa da mogu naći neki bolji stan. Nakon toga Mira se spremi i ode biciklom u Stari Vrbas, na adresu koju joj je dala Dragana.
Кad je stigla tamo, bila je izistinski šokirana. Umesto kuće, kako je očekivala, na toj adresi je bila polurazrušena kuća pokojnog Pere pekara, koji je umro sam samcit, pošto dece nije imao. Nije mogla da veruje da tu zaista neko živi, ali je njenu zbunjenost prekinula Dragana, koja je istrčala iz one ruševine i poželela joj dobrodošlicu. Naravno da je primetila Mirinu preneraženost, pa joj objasni da su tu uselili, jer nisu imali drugog izbora kad ih je gazda izbacio iz stana, pošto ga je, navodno, prodavao. Išli su u opštinu, pa im je odobreno da im to bude nužni smeštaj dok se ne snađu, ako se pre toga ne reši pitanje vlasništva, pošto se zasad nije pojavio niko od rođaka pokojnika. Decu još ne planiraju, jer nemaju ni elementarnih uslova za njihovo podizanje. A za supruga reče da je na poslu od jutra do večeri, za minimalac, koji, istini za volju gazda redovno isplaćuje. Ali zato ne uplaćuje ni za zdravstvenu zaštitu, ni za penziju…
Mira nije mogla da progovori, da drugarici iz firme bilo šta kaže, kamo li da se požali na svoje probleme…