Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

OBAVEZE POKLONODAVCA I POKLONOPRIMCA

Ukoliko poklanjate ili dobijate na poklon nekretninu, sa drugom stranom zaključićete ugovor o poklonu nepokretnosti.

 

Pokloni su začin života koji dodatno ulepšava već lepe trenutke. Navikli smo da poklanjamo sitnice koje su u skladu sa našim finansijskim mogućnostima. Uobičajeni pokloni, kao što su minđuše, mobilni telefon ili komad garderobe, nisu obavezujući – ali šta je sa krupnijim poklonima, npr. nekretninama? Koje su vaše obaveze ako na poklon dobijete stan ili kuću?

ugovor o poklonu

Šta je ugovor o poklonu nepokretnosti i kako se sačinjava?

Ukoliko poklanjate ili dobijate na poklon nekretninu sa drugom stranom (poklonoprimcem ili poklonodavcem) ćete zaključiti ugovor o poklonu nepokretnosti. Predmet ugovora je imovina poklonodavca – u ovom konkretnom slučaju nekretnina. Sklapanjem ugovora poklonodavac pravo svojine prenosi na primaoca poklona.

Ugovor o poklonu nepokretnosti je obavezujući ugovor – ali samo za stranu koja poklanja. Zaključivanjem ugovora o poklonu nepokretnosti poklonodavac se obavezuje da preda predmet poklona poklonoprimcu, a uz to ima i obavezu naknadu štete ako je uzrokuje poklonoprimcu. S druge strane, poklonoprimac nema obaveze, već samo prava stečena zaključivanjem ugovora o poklonu nepokretnosti.

Elementi ugovora o poklonu su saglasnost ugovarača o predmetu poklona, kao i animut – volja poklonodavca da poklon prosledi poklonoprimcu i volja poklonoprimca da prihvati poklon od poklonodavca. Ugovor se sačinjava kada se postigne saglasnost u pogledu svih elemenata.

Ugovor o poklonu nepokretnosti regulisan je Obligacionim zakonom, a sačinjava se u pismenoj formi – to je uslov njegove punovažnosti. Neophodno je da bude potpisan i overen kod javnog beležnika na čijoj se teritoriji delovanja nalazi nekretnina koja je predmet poklona. Ukoliko ugovor nije sačinjen u predviđenoj formi, smatraće se ništavim. Ugovor o poklonu nepokretnosti ne može biti punovažan ako je usmen – dakle mora biti u pismenom obliku i mora biti overen.

Nakon potpisivanja ugovora, poklonoprimac ima obavezu da plati porez na poklon.

Šta je porez na poklon?

Za razliku od poklanjanja sitnica koje smo spomenuli u uvodu, poklanjanje nepokretnosti nosi sa sobom obavezu plaćanja poreza. Porez na poklon iznosi 2.5% od vrednosti poklona koji primate, a neophodno ga je platiti u zakonskom roku koji predviđa nadležni poreski organ.

U određenim slučajevima postoje olakšice ili oslobađanje od plaćanja poreza:

  • Srodnici poklonodavca su oslobođeni plaćanja poreza na poklon nepokretnosti – supružnici i rođena/usvojena deca.
  • Primaoci poklona koji su u drugom srodničkom redu sa poklonodavcem – na primer roditelji i braća ili sestre – imaju obavezu plaćanja poreza, ali u umanjenom iznosu. Oni plaćaju porez u iznosu od 1.5% od vrednosti dobijenog poklona.
  • Od plaćanja poreza na poklon nepokretnosti oslobođeni su i srodnici u drugom redu, ali pod uslovom da su sa poklonodavcem živeli bar godinu dana u kontinuitetu, u istom domaćinstvu, pre primanja poklona.

Da li se ugovor o poklonu nepokretnosti može raskinuti ili poništiti?

Nakon što je ugovor o poklonu nepokretnosti zaključen i izvršen, može doći do određenih okolnosti pod kojima se ugovor može raskinuti – bilo da je predmet ugovora predat poklonoprimcu ili ne. U slučaju da je predmet ugovora predat, ugovor se raskida i poklon se vraća poklonodavcu. Poklonoprimac s druge strane može pokušati da pobije raspolaganje poklonodavca predmetom poklona.

Raskid ugovora o poklonu nepokretnosti uglavnom izazivaju zakonom predviđeni razlozi ili razlozi koje su poklonodavac i poklonoprimac predvideli u ugovoru. Oni prilikom ugovaranja razloga za raskid ugovora o poklonu nepokretnosti moraju da vode računa da razlozi nisu protivni prinudnim propisima, javnom poretku, običajima ili moralnim normama.

Jedan od razloga za raskid ugovora o poklonu nepokretnosti i traženje povraćaja predmeta poklona po zakonu može biti i nezahvalnost poklonoprimca. Opravdan razlog je i finansijski nepovoljna situacija poklonodavca – nedostatak nužnih sredstava za život. Još jedan od razloga poništenja ugovora o poklonu je poništenje i razvod braka, u slučajevima kada se supružnici nađu u ulogama poklonoprimca i poklonodavca.

Može li poklon nekretnine biti uračunat kao deo nasledstva?

Da, ugovor o poklonu nepokretnosti je validan dokaz o delu nasledstva. Collatio bonorum – uračunavanje poklona i legata u nasledni deo za cilj ima da sve naslednike učini imovinski jednakim u pogledu svih dobročinih raspolaganja koje je ostavilac činio.

Naslednicima se u njihov nasledni deo uračunavaju pokloni koje su dobili za vreme ostaviočevog života, sem ako se testamentom ne naglašava drugačije. Zakon o nasleđivanju propisuje da se prilikom nasleđivanja poštuje volja ostavioca – u nasledni deo se ne uračunavaju pokloni za koje je on sam izjavio da se ne uračanavaju u nasledni deo njegovih naslednika, zatim plodovi ostvareni od poklonjene stvari, uobičajeni manji pokloni kao ni troškovi izdržavanja i obaveznog školovanja. 

Za sačinjavanje ugovora o poklonu nepokretnosti, kao i u brojnim drugim slučajevima koji zahtevaju poznavanje prava, najbolje je angažovati iskusnog advokata, koji će vam predočiti vaša prava i obaveze, kao i potencijalno oslobađanje od plaćanja poreza. Na taj način nećete biti izloženi nepotrebnim troškovima, a troškovi u slučaju poklanjanja nekretnine zaista mogu da budu veoma visoki.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: