HEROJ I PATRIOTA
Na današnji dan, 7. marta 1913. godine, na borbenom zadatku stradao je Mihajlo Petrović, prvi srpski pilot, prva žrtva u srpskom vazduhoplovstvu i jedan od prvih pilota u svetu koji je poginuo u borbenim dejstvima.
Mihajlo Petrović pripadao je prvoj grupi, od šest srpskih pilota, školovanih u Francuskoj 1912. godine. Posle završetka obuke u junu te godine, uspešno je položio završne ispite, čak mesec dana pre ostalih iz grupe, i prvi poleteo.
Ovaj događaj izazvao je izuzetnu pažnju, pa je dopisnik lista „Figaro“ iz Pariza, koji je i sam prisustvovao tom letu, napisao veliku reportažu o „neustrašivom i divljenja dostojnom letu srpskog seržanta“.
Petrović je stekao i međunarodnu pilotsku licencu FAI broj 979, a ponosno i časno služio srpskoj otadžbini noseći pilotsku dozvolu broj 1.
O neustrašivom srpskom heroju i danas najbolje svedoče reči slavnog francuskog pilota Brodena, koji je svoje divljenje izrazio rečima: „Petrović će biti as, jer je miran i prezire smrt“.
Biografija
Osnovnu školu je Mihajlo Petrović završio u svom selu. 1897. je upisao Vojnu zanatsku školu u Kragujevcu. 1902. je pokušao da se upiše u neku od vojnih akademija u Sankt Petersburgu u Rusiji. U tome nije uspeo, pa se 1903. vratio u Srbiju i prijavio se za podoficirsku artiljerijsku školu.
Posle dvogodišnjeg školovanja 21-godišnji vodnik je 1905. raspoređen u Gardijski artiljerijski puk u Nišu. Narednik je postao 1910. u garnizonu Beograd.
Kada je srpska vojska 1912. pozvala dobrovoljce da se prijave za obuku za pilote, među njima je bio narednik Mihajlo Petrović. Posle uspešno položenih ispita kao i medicinskih pregleda poslat je u jednoj od prvih grupa u Francusku na obuku za pilota.
U Francuskoj je krajem maja pošao u Farmanovu pilotsku školu u Etampu. Posle dvadeset dana obuke kao prvi u grupi izvršio je svoj prvi samostalni let. Posle uspešnog završetka obuke 22 i 23. juna 1912. uspešno polaže završne ispite (mesec dana pre ostalih iz grupe) i tako postaje prvi srpski pilot aviona sa diplomom. Imao je međunarodnu pilotsku licencu FAI broj 979, a srpsku broj 1.
Prvi balkanski rat je započeo 8. oktobra 1912. Po povratku u zemlju, narednik pilot Mihajlo Petrović je raspoređen na prvi vojni aerodrom u Nišu, na Trupalskom polju.
Nakon kraćeg navikavanja na svoj avion Farman HF-20, koji je imao drugačije letne karatkeristike od aviona istog tipa na kojem je prošao obuku, narednik Mihajlo Petrović raspoređen je u sastav novoosnovanog Primorskog aeroplanskog odreda čiji je prvi borbeni zadatak bio da pruža vazdušnu podršku trupama koje su opsedale Skadar.
Po dolasku u rejon dejstava odred je bio stacioniran na privremenom aerodromu u blizini sela Barbaluši. Nakon što su avioni sklopljeni, 7. marta su obavljeni i prvi letovi koji su prošli bez problema. Posle poručnika Stankovića, na red je došao i naredni Petrović koji je uzleteo u svom avionu tipa Farman. Petrović je napravio krug iznad sela Megluši i Bušati, na visini od oko 1.500 metara. Na prilazu aerodromu, ugasio je motor i počeo sa pripremama za sletanje. Međutim, u tom trenutku njegov avion je pogodila snažna vazdušna struja zbog čega je avion naglo usporio, a zatim se prevrnuo. Narednik Petrović izbačen je iz aviona na visini od oko 1.000 metara i nije preživeo pad. Njegov avion je teško oštećen prilikom udara u zemlju.
Narednik Mihajlo Petrović sahranjen je 8. marta 1913. u selu Barbaluši. Po završetku Balkanskih ratova, njegovi posmrtni ostaci preneti su na Cetinje i sahranjeni uz najviše vojne počasti. Na zahtev porodice, posmrtni ostaci narednika Petrovića preneti su 1931. u Beograd na Novo groblje, gde i danas počiva.