Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

VREDI LI TOPLOTNA PUMPA ZA GREJANJE KUĆE?

Da li je isplativa toplotna pumpa za grejanje kuće i iskustva korisnika. Koliko toplotne pumpe smanjuju potrošnju struje.

Osnovno pitanje za sve koje interesuje toplotna pumpa je “koliko je toplotna pumpa isplativa za grejanje” s obzirom da treba da se uloži nekoliko hiljada eura (od 4,000 eura pa naviše) za taj uredjaj a još je grejanje na struju

Hajde da vidimo neka iskustva i brojke na tu temu Koliko je efikasna toplotna pumpa.

efikasnost toplotne pumpe Da li je isplativa toplotna pumpa za grejanje kuće i koliko se uštedi

Prvi moj susret sa toplotnom pumpom je bila zavodljiva oglasna poruka jednog nemačkog proizvodjača toplotnih pumpi koji je obećavao da manju kuću od 80m2 možeš grejati sa toplotnom pumpom za 1 euro dnevno.

Pa da li je to moguće?

Ozbiljan čovek odmah odbaci takve ideje iz čiste skepse a lakoverni se pecaju.

Drugi susret gde je već bila demonstrirana efikasnost toplotne pumpe je bio na sajmu gradjevinarstva gde je jedan od izlagača na nekom demo softveru pokazivao da savremena kuća od 120 m2 može mesečno da se greje na toplotnu pumpu sa troškom od 70 eura.

Ma hajde! Molim vas, budite ozbiljni.

——

Računi za struju kada se grejete na struju

Kako god bilo mi smo našu kuću od 120 m2 grejali na električni kotao i nismo se žalili, računi su bili pristojni, nijedan nije prelazio ni 28.000 dinara u najhladnijem mesecu.

Priznaćete, za tu kvadraturu i za taj komfor što se grejemo na struju nije to loša cifra. Tako smo mi nekoliko godina živeli u miru i toplini doma svoga, sasvim zadovoljni računima za struju.

Ali, jednog dana se pojavilo nekoliko momaka iz EDB-a na našim vratima. I odmah sa vrata direktna poruka u moj nežni pleksus: „Gospodine, naša služba je ustanovila da vi imate čudne račune za struju i da vam je noćna potrošnja jeftinije struje 3 x veća od dnevne struje (koja je skuplja). U praksi je to obratno, domaćinstva troše 3 x više skuplje struje. Došli smo da proverimo vaše električno brojilo, sumnjamo da je u kvaru.“

Mi samo trepćemo i sležemo ramenima, brojilo pipnuli nismo od kako smo se uselili u kuću. Nasledili smo ga a kućom.

„Da, da, gospodine vase električno brojilo je u kvaru, prekopčalo je noćnu i dnevnu tarifu, brojalo vam je obrnuto. Zato ste imali male račune za struju. Ništa vi ne brinite mi ćemo to sada da zamenimo a vas nećemo da tužimo i jurimo za ovo jer vidimo da niste dirali brojilo (nismo zaista) i nećemo vam unazad naplatiti što ste iskoristili pokvareno brojilo“ – umirujuće mi govori momak iz EDB-a.

Ok, šta da se radi – mislim se ja u sebi – bilo je dobro dok je trajalo.

——-

To je bio mesec novembar. Sledeći račun nakon promene električnog brojila koji nam je stigao, a bio je za mesec decembar, bio je potpuni šok za nas – 44.000 dinara.

Za januar je bio već skoro 60.000 dinara.

Auh. Bolno 🙁

——-

Tu sam shvatio da više nema jeftinog grejanja na struju, bajka se završila. Počeo sam odmah da gledam koje sve varijante imam na raspolaganju – grejanje na gas, pelet, ugradnja velikog bafera sa vodom, solarni paneli, toplotne pumpe, svašta nešto.

Žena neće gas, ja neću pelet, bafer sa vodom smanjuje potrošnju električnog kotla ali ne baš drastično, solarni paneli ne mogu da naparave dovoljno struje zimi kad ti treba, norveške radijatore, cini grejače, mermoterm i slične električne grejalica sam odmah odbacio jer sam imao iskustva sa njima I znam da nisu štedljiva tela. Preostala mi jedino toplotna pumpa.

Ali naša kuća nije baš dobro podešena za toplotnu pumpu – ima mrljavu izolaciju (6 cm), sama je na vetrometini, nema podno i nema zidno grejanje, bojlere ne bi mogli da spojimo na toplotnu pumpu, nema ni fenkoile za letnje rashladjivanje, a ni ja ne verujem u marketing priče o njenoj efikasnosti.

Uostalom, toplotna pumpa je u stvari samo malo doradjeni invertor klima uredjaj, samo što ne duva topao vazduh već greje tečnost koja ide kroz nju pa u radijatore. Kako može toplotna pumpa da bude efikasna sa tim rešenjem?

O kakve dileme, samo da znate koliko je tu bilo istraživanja i traženja podataka sa interneta, koliko kalkulacija. Praqvi nerešivi Gordijev čvor!

——–

Kako sam kupio toplotnu pumpu

I onda u jednom trenutku naidjem na oglas u Halo oglasima gde se solidna nova Midea toplotna pumpa od 16 kW prodaje sa nekim popustom za 3700 eura. Valjda je bio zadnji komad.

Mogao sam da je kupim i preko firme po toj ceni, što je bila dodatna povoljnost. Odreagujem brzo i kupim je. Instalacija umpe i povezivanje sa mojim radijatorima je koštala još 600 eura.

Za 4,300 eura postavih i pustih toplotnu pumpu u rad.

Da li je vredelo? Da li će mi se to isplatiti? Za koliko godina će mi se isplatiti toplotna pumpa? Da li je toplotna pumpa efikasno tako kako pišu?

——–

Znate šta, vredelo je.

Već se isplatila kroz mnogo bolje grejanje. Više nema štednje sa potezima “uključi i isključi električni kotao, smanji temperature kad nismo kući” i slične vratolomije koje sam imao sa električnim kotlom kako bih smanjio potrošnju struje.

Sada 1 oktobra namestim termometar u sobi na prijatnih 23C i uključim toplotnu pumpu a 1 aprila je isključim.

Ostalo radi ona sama. A smanjenje potrošnje usled prelaska na toplotnu pumpu možete videti na slici i grafikonu uz ovaj tekst.

———

U Evropi se godišnje proda preko 700.000 toplotnih pumpi.

Po zemljama, najviše u Skandinaviji ali zapravo najveći broj u Španiji i Francuskoj. te dve mediteranske zemlje masovno uzimaju toplotne pumpe iz dva razloga – zimi su im ubedljivo najisplativije za grejanje jer imaju blage zime a toplotna pumpa je najefikasnija na temperaturama oko 7C napolju, i ono što im je još bitnije, služe im za hladjenje leti ili za zagrevanje bazena – toplotna pumpa je ubedljivo najeftiniji vid zagrevanja bazena nakon solarnih kolektora. Zapravo solarni kolektor i toplotne pumpe su idealna kombinacija.

Toplotna pumpa vrlo lako održava toplotu bazena, pa je idealna za velike bazene koji treba i noću da budu topli.

da li je isplativa Toplotna pumpa i potrošnja kwh po mesecima

Grafikon efikasnosti toplotne pumpe u odnosu na električni kotao

Na grafikonu su realni brojevi iz naše kućne potrošnje iz sezone 2020-2021 (grejanje plus sve ostalo) kada smo imali električni kotao za grejanje, a ispod te linije je potrošnja sa toplotnom pompom u sezoni 2021/2022.

Primetićete da je u 10-om mesecu toplotna pumpa potrošila više struje jer je radila neprekidno, dok sam električni kotao isključivao kada su lepi dani da bih uštedeo na potrošnji. Slično je i u 4-om mesecu gde je toplotna pumpa radila non stop bez obzira na vreme napolju.

Ne moram da vam napominjem koliko je tek razlika u novcu i računima za struju jer smo mi ranije redovno upadali po 3 meseca uboko u crvenu tarifu a sada jedva da smo u jednom mesecu dodirnuli crvenu zonu.

Odgovor na pitanje da li je toplotna pumpa efikasna je nedvosmislen – jeste, mnogo manje troši struje od sličnih tela za grejanje na struju.

Šta znači zelena linija TP-Idealno na grafikonu?

To je linija koju biste dobili kada bi vam kuća bila idealno postavljena za toplotnu pumpu – odlično izolovana kuća sa debelim zidovima, ušuškana, u kojoj koristite toplotnu pumpu za toplu vodu u kući umesto klasičnog bojlera i imate podno i zidno grejanje, jer je ona sa tim sistemom grejanja mnogo efikasnija (jedno 25 do 30%) nego sa radijatorima.

Tako da bajkovite marketing poruke jesu ostvarive, verovali vi ili ne, zaista se kuća od 120 m2 može grejati za 70 eura mesečno.

P.S. U mom slučaju u pitanju je toplotna pumpa tipa vazduh-voda koja nije baš najefikasnija od svih tipova pumpi i koja zapravo radi kao klima uredjaj. Nije u pitanju efikasnija i isplativija toplotna pumpa voda – voda koja koristi vodu iz bunara ili isto tako efikasna toplotna pumpa zemlja – zemlja gde se sonde zakopavaju u zemlju.

I mi nismo prikačili klasične bojlere za toplu vodu na toplotnu pumpu, što se inače radi da bi stalno imali jeftinu toplu vodu. Klasični bojleri prave veliku potrošnju struje i zamenom njih za sistem povezan sa toplotnom pumpom donosi veliku uštedu struje.

I na kraju odgovor na pitanje za koliko godina se isplati toplotna pumpa?

Prve godine nama je uštedela oko 600 eura, toliko su nam računi za struju bili manji na godišnjem nivou. Znači za jedno 6 do 7 godina ćemo je otplatiti.

——

Koliko košta dobra toplotna pumpa?

Kod toplotnih pumpi je vrlo šarenoliko po pitanju cena. Cena toplotne pumpe zavisi i od njene snage, da li ima 9kw, 12, 14,16 kw. Zatimi od brenda. Dva puta su skuplje brand name pumpe kao Daikin, Mitshubishi, Fujitsu, Panasonic, Viewsman i slično. Ima i toplotnih pumpi koje prave domaći ljudi i one su najeftinije.

Vailiant, LG, italijani i kineski brendovi su neka sredina po ceni i kvalitetu. To su uredjaji koji su robusni, ne kvare se ali ima finesa sa njima, ako je lokacija hladna i vlažna, treba bolja pumpa da ne bi došlo do zaledjivanja zimi (nakupi se led na njoj ako nema dobro samoodledjivanje).

Zlatko Šćepanović

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: