SIGNAL ZA UZBUNU
Veliki broj ljudi tokom života je bar jednom osetio vrtoglavicu. Dr Srđan Milićević, specijalista za ORL, kaže da vrtoglavica nije bolest već znak nekog oboljenja.
„Vrtoglavica je mnogo češća nego što se misli ili očekuje. Prema nekim procenama, oko pet odsto pacijenata u ambulantama opšte medicine žali se na neki oblik poremećaja ravnoteže. Možda se najprecizniji opis nalazi u samom korenu reči vertigo (glagol vertere znači okretanje). Premda ljudi na razne načine opisuju svoje tegobe: zanošenje, propadanje, mutnoća u glavi, nestabilnost, osećaj kao da su pijani…“, navodi dr Milićević.
U najširem smislu, bolesti koje izazivaju vrtoglavicu mogu se podeliti na bolesti srca i krvnih sudova, bolesti mozga i nervnog tkiva i bolesti tzv. centra za ravnotežu koji se nalazi u unutrašnjem uvu. Vrtoglavice mogu biti prvi znak nekih teških i smrtonosnih bolesti, ali isto tako i bezazlen znak nekih lakih i prolaznih bolesti, ističe on.
„Centar za ravnotežu nalazi se u unutrašnjem uvu gde je smešten i centar za sluh. Zbog njihovog značaja okruženi su najtvrđom kosti u našem organizmu. Kao i ostala periferna čula i čulo za ravnotežu ima svoje anatomske delove i svoja oboljenja. Sastoji se od koštanog i membranoznog dela i oblikom podseća na krunu. Veličine je tablete aspirina. Osetne ili senzorne ćelije ‘plivaju’ u posebnoj tečnosti koja je filtrirana moždana tečnost. Na površini tih osetnih ćelija nalaze se otoliti, u javnosti poznati kao kristali“, objašnjava doktor.
Dr Milićević dodaje da svaki od delova centra za ravnotežu može da oboli i to na razne načine.
„Ako recimo dođe do većeg nakupljanja tečnosti u unutrašnjem uvu dolazi do bolesti koja se zove Menijerova bolesti, nazvana po naučniku koji je prvi opisao. Bolest se karakteriše sa tri tipična znaka: zujanjem u uvu, osećajem punoće u uvu i vrtoglavicom“, kaže on.
Dodaje da je bolest nepoznatog uzroka, traje više sati i povlači se sama od sebe, da bi se ponovo javila.
„Koliko često će se ponavljati napadi nemoguće je proceniti. Ako su napadi toliko česti da ozbiljno remete lični i profesionalni život, lečenje, odnosno prekidanje napada vrtoglavice, vrši se ubrizgavanjem u uvo nekih ototoksičnih antibiotika. Loša strana ovog tretmana je što pored uništenja centra za ravnotežu i prestanka vrtoglavica dolazi i do potpunog gubitka sluha u tom uvu“, navodi dr Milićević.
Još jedna bolest unutrašnjeg uva je prilično poznata u javnosti – upala ili oštećenje samog nerva za ravnotežu.
„Bolest počinje dramatično sa mučninom, povraćanjem, vrtoglavicom. Bolesnik je ponekada sedam dana vezan za krevet i mora da prima infuzionu terapiju. Obično posle mesec dana dolazi do potpunog oporavka. Virusi se spominju kao najčešći uzročnici ove bolesti“, naglašava doktor.
Pomeranje otolita ili kristala iz ležišta takođe dovodi do vrtoglavice koja ponekada bude toliko jaka da bolesnik padne i povredi se, ističe dr Milićević.
„Bolest pomerenih kristala karakteriše napad vrtoglavice pri okretanju glave, obično u krevetu. Leči se nameštanjem kristala tzv. manevrima. Prvo se mora utvrditi u koju stranu i koji kanal je zahvaćen. Za svaku stranu i svaki kanal postoji poseban manevar“, objašnjava on.
Lečenje vrtoglavica zavisi od uzroka.
„Ako je uzrok npr. gusta krv onda će lečenje biti od strane hematologa. U slučaju oboljenja centra za ravnotežu uglavnom se lečenje sprovodi kombinacijom kortikosteroida i betahistina. Kod poremećenih kristala dovoljni su tzv. repozicioni manevri“, kaže dr Srđan Milićević.
Izvor: N1