ГРАД ПЛАЧА

Градови-гробља из Другог светског рата:
Стаљинград, Лењинград, Минск, Београд,
Хирошима, Нагасаки, Берлин, Дрезден,
Кенигзберг, Ковентри и још, и још…

град плача

Топлину скрив под капију, без карте, насумично,
Мимо заспалих дева и ветрењастих наказа,
Ја, онемео и одљуђен, ступам у Град Плача,
Двадесети век је мене целог заледио.

Овде земља још ситно подрхтава,
Иако је наоколо – и мир, и милост!
Засигурно орах из руку узима веверица,
И, ако нисте аристократа, никада нећете одгонетнути
Зашто су овде падале тешке бомбе,
Зашто су носиле, ројиле, смртоносне товаре,
Зашто су праштале и раскидале месо,
И цркве и куће уплакане земље,
Зашто је ватрени челик, распрштаван у комаде,
С ногу обрушавао људе на земљу, као позоришне лутке!
Зашто се светлост гасила, а дани се претварали у ноћи,
Зашто су се с тротоара сливали црни потоци!..

Мир траје већ у четвртој генерацији,
Рат је притиснут погребним гранитом,
Но, окренеш ли се – дрхте колена,
Град још увек крвари, крвари, крвари!
Под сводовима његовим, крвљу напојеним,
Пулсира душа огољена и боса!

Да ли опет живимо између мира и рата?
Песак је доврхунио, небо се обрушава?

Када сам овде, увек ми се чини,
Као да из камена суза тече.
И нема речи, и ништа се не може рећи.
Само једно, једно питање постављам:
Ко се још усуђује да тако нешто ПОНОВИ?

Запалити, разорити, убити – у чије име?
Одлазите ви с доктринама својим!
Или – још боље – сви овде, без скривања очију,
Овде, овде, на трг, у Град Плача!
Где мрзну ране снежнога града,
Где су сећања бескрајна и тешка,
А мржња према рату велика и јака,
И света, као зид Јерусалима.
Челом додирните – камен, циглу!
Кипте од бола, и туге.
Ослушните, погледајте: овде је рат,
Под камен узидан, – рат…
Заборавимо несугласице, смиримо се,
И рат ће попут змије испузати напоље!

Дубоко жалити и памтити. И никако друкчије,
Уосталом, наше памћење је – и оберег!
Ја, онемео и одљуђен, ступам у Град Плача,
У двадесети век.

Март 2020.

Додајем Београд. Не замери ми, Сергеј!
оберег, амајлија, талисман, амулет

Превод са руског језика: Веселинка Стојковић