LAMENT ZA EN
Crveni breg Glostera prozora izgladnelih,
ta soba gde se moli, mornar skriven u pulsu,
na gradskim kapijama narkomani pri fiksu,
kružok ludih dama za pisma crnoj pčeli.
Gnev dragulja i uglja. A tvoja uloga, En?
Noć čeka na doručak, creva poput puteva,
bes što kulja niz dimnjak, prsti s pregršt čireva,
oseća tamnu fugu kroz život svoj iščašen.
Škorpija, zlehud pauk kroz pesme horoskopa,
kad drzneš se da živiš pevajući prstima,
bajonet uz grm ruže pohodi u snovima,
neka mrtva imena rado bi da pokopa.
Poput apstraktnog duha dva portreta na zidu,
gde postoji ostrvo obala istrajava,
alat samoubistva – večnost što obećava
sve dok plešu zajedno pri jučerašnjem spidu.