GRAD

Misli o tome kako si ga gurnuo. Srušio si nečiji svet. Ispravi to. Budi i ti heroj. Upoznaj ljude, upoznaj svoj grad.

Hodaš po svom gradu, ali ne poznaješ ga. Poznavati grad znači poznavati ljude, videti im dušu. Ti to ne vidiš.

„Žurim!“ misliš gurnuvši na ulici čoveka bez noge. On pada. Boli ga pad, boli ga duša što nije mogao da se skloni. Boli ga sopstvena nemoć. Ti to ne znaš. Nastavio si dalje ne trudeći se da staneš i vidiš oči koje te gledaju.

„Imam svojih problema“ govoriš dok gledaš svet kako se ruši, dok ljudi ginu. Da, imaš. Imali su ih i oni. Imali su život, sad ga nemaju. Možeš biti sledeći koji se neće vratiti kući. Misli o tome.

„Pronađi posao!“ vičeš na prosjaka koji te moli za dinar. Možda nema posla, osvrni se, ovo je Srbija! Nisu svi srećni kao ti. Pogledaj kost koja se ocrtava ispod tanke tkanine koju nosi na sebi. Nije birao takav život. Ti svoj jesi. On je čovek kao i ti. Pomozi mu. Možda baš sutra izgubiš sve, zato bar danas podeli sa drugim.

„Vidi kako si prljav, beži!“ govoriš dečaku koji ti je prišao da zamoli za parče hleba, za hleb koji ti svakog dana bacaš. Prljav je, ali ima čistu dušu. Takav je jer nema gde da se okupa, a ti se ljutiš kad nema tople vode. Ti ćeš imati tu vodu. On neće. Traži hranu. Nahrani ga hlebom, a ne ružnim rečima. Njegova prljavština je spolja. Ne dozvoli da ti budeš prljav iznutra.

Upoznaj svet. Gledaj. Pronađi toplinu u očima dečaka na ulici. Volećeš sebe više. Malo ti treba. Veruj. Veruj u druge. Izmišljaj priče, izmišljaj njihove živote. Neka budu dobri u tvojoj glavi, bićeš i ti bolji. Seti se čoveka koji je pao na ulici. Možda je izgubio nogu u ratu, možda je poznati ratni junak. Možda i nije. Nije ni važno. Nevažno je ako postoji neko, koliko god naizgled mali, za koga je on heroj, čiji je čitav svet. Misli o tome kako si ga gurnuo. Srušio si nečiji svet. Ispravi to. Budi i ti heroj. Upoznaj ljude, upoznaj svoj grad.