MEDITACIJA I RELIGIJA
Poznati savremeni gruzijski arhimandrit Rafail Karelin govorio je o tome da li hata joga ometa ili ne duhovni razvoj neke osobe kao hrišćanina.
Jednom je duhovniku posle liturgije prišao čovek od oko dvadeset pet godina i rekao da želi da popriča s njim. Bilo je proleće, lepo vreme i zato je duhovnik predložio:
„Hajde da posedimo u crkvenom dvorištu na klupici: ovde nam niko neće smetati i popričaćemo o pitanjima koja vas očigledno uznemiravaju.” Sedavši pored duhovnika nepoznati čovek ga je uzeo za ruku i poćutavši rekao:
„Brine me projekat koji se razmatra u vladi, tačnije njihov plan da okrenu severne reke na jug da napune Aralsko jezero i navodnjavaju pustinju srednjeazijatskih republika za nove plantaže pamuka. Ako ovaj projekat bude ostvaren nivo podzemnih voda u Sibiru će se sniziti i tajga će propasti. Doputovao sam ovamo iz Moskve: imamo ovde nezvaničan sastanak i želimo da se obratimo vladi s molbom da prekine ovaj bezumni poduhvat.” Duhovnik upita:
„A zašto ste se obratili meni, ja nisam stručnjak za takva pitanja?” On odgovori:
„Objasnio sam vam razlog mog dolaska u Tbilisi, a kod vas sam svratio zbog lične stvari. Ja sam hrišćanin, ali se istovremeno bavim hata-jogom, a mnogi moji poznanici kažu da je to nespojivo. Hteo bih da znam vaše mišljenje. Kod nas u Moskvi ima nekoliko grupa koje se bave jogom. Sveštenici kojima smo se obraćali davali su različite savete, zato bih hteo da znam vaše mišljenje.”
Duhovnik upita:
„A zašto ste se obratili meni, a ne drugom sveštenoslužitelju?” Sagovornik odgovori: „Dozvolite mi da to sam odlučim.”
Duhovnik upita: „Kako se zovete?”
On odgovori:
„Po krštenju sam Vadim, ali nam prilikom stupanja u kružok u kojem se bavimo jogom daju druga imena. Tamo se zovem Rama-Baj. Ni danas ne razumem: zar nije moguće upražnjavati jogu s imenom Vadim? Uostalom, svuda postoji sopstvena tradicija. Vaspitavao sam se u ateističkoj porodici i prvo sam se zainteresovao za jogu radi razvoja fizičke snage. Zatim sam počeo da se bavim teorijom joge, njenim učenjem o čoveku i kosmosu, teorijom o postojanju nekog energetskog apsoluta. Joga se nikako nije uklapala u okvire mojih ranijih materijalističkih predstava o svetu, i ovo me je nateralo da počnem da se bavim pitanjima za koje mi se nekada činilo da su konačno rešena. Počeo sam da čitam hrišćansku literaturu i našao sam u njoj ono što nije mogao da mi da ni dvodimenzionalni i vulgarni materijalizam, ni metafizika same joge. Ali joga je bila prvi podsticaj koji me je probudio i naterao da tražim Boga. Možda bih, da nije nje, prošao pored vrata hrama. Imam dvostruki odnos prema jogi: negiram je kao pogled na svet i istovremeno smatram da je to jedinstven sistem za razvoj fizičkih i psihičkih moći čoveka. Asane su mi pomogle da se izlečim od nekih bolesti od kojih sam patio od detinjstva, a meditacija je, kako mi se čini, poboljšala moje pamćenje. Odbacio sam filosofiju joge postavši hrišćanin, a većina učesnika ovakvih kružoka se uopšte ne zanima za metafizička nitanja, tako da smo u ovom smislu jednodušni: na jogu gledamo kao na sistem drevne fiskulture.
A i naši nastavnici, premda koriste indijsku terminologiju, na primer „kundalini” ,„karma” ili „astralni plan”, ne izlaze van granica hata-joge. A kad su saznali da nekoliko prijatelja i ja redovno odlazimo u hram odobrili su to i rekli da je hrišćanstvo predivan put ka Bogu, iako nije jedini. Međutim, pitanje za mene nije rešeno do kraja: da li je hrišćanstvo spojivo s hata-jogom? U našoj grupi je i musliman koji ne samo da ide u džamiju, već i obavlja namaz [islamska molitva] u određeno vreme, što se danas retko sreće i naš učitelj to odobrava i navodi nam njegovu revnost kao primer. Ako možete objasnite mi: da li hata joga ometa ili ne moj duhovni razvoj kao hrišćanina? Ako pak ne želite ili ne možete da govorite na tu temu, ja nimalo ne insistiram.”
Zatim je dodao:
„Nas uče meditaciji, odnosno usredsređivanju na neku silu ili ideju. Priznajem vam da sam kad sam držao vašu ruku u toku razgovora meditirao i želim da vas pitam šta ste osećali.”
Duhovnik odgovori:
„Iskreno govoreći osećao sam samo jedno – želju da zadremam, jer sam malo spavao noću spremajući se za službu i odbacivao sam san naporom volje.”
Vadim reče:
„Možda se to dogodilo zato što sam ja takođe bio umoran od putovanja, inače, kako mnogi potvrđuju, iz moje ruke izlazi energija koja liči na električnu.”
Duhovnik odgovori:
„Ako je eksperiment završen molim vas da pustite moju ruku. A sad ću pokušati da vam koliko mogu odgovorim na pitanja.
Hata joga se u svojoj domovini ne posmatra izolovano od opšteg sistema joge koja sadrži i radži-jogu i džnjana-jogu u kojima se sadrže religiozne, kosmološke i antropološke predstave šivaizma. U hata-jogi takođe postoji učenje o svetskoj energiji – prani, o duhovnim centrima, koji se nalaze u kičmi i velikom mozgu čoveka, o energetskom depou u sunčevom spletu i tako dalje.
Pritom hata joga posebnu pažnju posvećuje seksualnoj energiji čoveka i mogućnosti njene transformacije. Sve je to nesumnjivo nespojivo s hrišćanstvom.
Zatim, u hata-jogi kao jedan od najvažnijih elemenata prisustvuje aktivna uobrazilja. Jogin treba da vežba umeće stvaranja jarkih vidljivih slika. Ovo takođe u korenu protivreči hrišćanskoj asketici koja upozorava na to da je uobrazilji blizak svet strasti i zato se u nju lako upijaju, kao paraziti, demonske sile. Kontrola svoje svesti, koja se kod hrišćanskih podvižnika naziva trezvenjem je uglavnom borba protiv uobrazilje.
Sledeća obavezna vežba kako u okviru hata-joge, tako i drugih sistema joge jeste meditacija. To je koncentracija na određene ideje ili ponavljanje mantri – izreka. Meditacija je zasnovana na šivaističkoj antropologiji, tačnije na predstavi o tome da je ljudski duh po prirodi istovetan apsolutu, i zato je meditacija zamena za molitvu ili molitva upućena samom sebi. Vaši instruktori to nazivaju autotreningom. U stvari, to je tajni oblik samoobožavanja: jogin se bavi samim sobom. Ako izgovara imena bogova, to je samo modifikacija apsoluta, a pošto sebe smatra jednosušnim apsolutu, to je radni model samog sebe. Čovek koji se bavi ili se čak bavio meditacijom s velikim naporom se uči molitvi. Njemu se čini da u molitvi ne deluje ličnosni Bog, već njegova sopstvena energija, koja predstavlja stvaralačku silu i on se kroz reči molitve usredsređuje i usmerava je.
Hrišćanin u molitvi oseća nešto suprotno stanju jogina, upravo svoju ograničenost i oskudnost i uopšte se ne obraća nekakvim skrivenim rezervama svog duha, već Bogu – živoj Ličnosti, Bogu s Kojim nije vezan prirodom, već ljubavlju. On ne podstiče i ne nadražuje one psihičke centre o kojima uči joga, ne transformiše posredstvom uobrazilje svoju seksualnu energiju, već čisteći um i srce od slika, pomisli i strasti, moli Boga za pomoć. Molitva se obavlja i ispunjava silom Božanske blagodati, odnosno silom koja se nalazi van granica ljudske prirode.
Što se tiče mantri, čak i ako u njihovom tekstu nema imena paganskih božanstava podrazumeva se da su upućene njima: jer mantre su uzete iz sveštenih ritualnih knjiga hinduizma. Zato, se čovek izgovarajući ih, uključuje u duhovno polje Veda i Upanišada, u svet bića koja jogini smatraju modalnostima jedinstvenog Brahmana, koje okultisti nazivaju kosmičkim duhovima i posrednicima, a hrišćani demonima. Joga je u vama stvorila lažne psihičke postavke i komplekse zato vi hrišćanstvo doživljavate u izopačenom vidu – kroz tanku prizmu paganskih pojmova zbog čega ste i prestali da ga shvatate. Ako vam se sviđa, to se može nazvati „ego-hrišćanstvom”?
Vadim upita:
„Znači, vi mislite da ja dolazim u hram s umom zaprljanim „sveznanjem”?”
Duhovnik odgovori:
„Možda bi bolje bilo nazvati to podsvešću. Ona ne samo da je zaprljana i deformisana, već se posle svakog vežbanja joge prlja sve više.”
Vadim se nije složio:
„Na treninzima se gotovo sve vreme bavimo fizičkim vežbama. Neke od njih liče na običnu gimnastiku, a druge imaju svoju specifičnost: to su asane – statičke vežbe, poze u kojima čovek kao da se zamrzava. One regulišu dotok krvi do bolnih organa, aktiviziraju njihov rad. Tako, na primer, jedan od oblika statičkih vežbi predstavlja poza vojnika na straži.”
Duhovnik je objasnio:
„Pa ipak bavljenje ovim vežbama, naročito kad se čovek njima bavi mnogo godina, nije bezopasno: dolazi do veštačkog kočenja ljudske psihe, i zato se ljudi koji se dugo bave asanama odlikuju usporenošću razmišljanja koja može da izgleda kao tupost. Čak i pogled ovih ljudi gubi živost i postaje nekako zaleđen, kao mrtav. Asane su vezane za određeni način života i dijetu, a čovek koji živi u uslovima savremenog sveta s njegovom uskovitlanom delatnošću i nervnim opterećenjima može da usled sličnih vežbanja dobije bolest srca i visok pritisak. Na to sami jogini upozoravaju nestrpljive Evropejce. Uopšte, svaka gimnastika kojom se čovek bavi treba da odgovora njegovom načinu života.
Razmotrimo još jedan aspekat ovih vežbi. Po učenju svetih Otaca ljudska duša uključuje i biljnu i životinjsku dušu, možda tačnije rečeno, njihove funkcije. Značajan broj asana je uzet iz posmatranja životinja i biljaka i ovde poze lava ili tigra mogu da ožive u čovekovoj podsvesti neke mračne instinkte, koji se kriju u ljudskoj duši, da ih na izvestan način oslobode na štetu po ljudski duh.
Postoji još i treća opasnost za hrišćane: neke od istočnjačkih vežbi su uzete iz paganskih rituala, odnosno sadrže u sebi genetsku vezu s demonizmom.
Što se tiče vežbi disanja ni one nisu tako nevine kao što na prvi pogled izgleda. Upoznavši učenika s tehnikom ovih vežbi učitelj joge prelazi na psihičke vežbe koje su vezane za disanje.
Učenik treba da zamisli da guta pranu – kosmičku energiju, osnovu bitija, zatim treba u taktu sa disanjem i zajedno s disanjem da usmerava ovu pranu u kičmu i seksualne centre, takozvane lotose. Pritom se prana ponekad zamišlja u obliku zmije koja ulazi u čovekovu kičmu. Mislim da ne treba detaljno objašnjavati ko se u takvim vežbama ubacuje u ljudsku svest.”
Vadim upita:
„I u drugim gimnastičkim sistemima,uključujući medicinsku gimnastiku sadrže se vežbe disanja. Kod Kineza, pa čak i kod mazdeista postoje sopstvene vežbe disanja, zašto ih vi kategorički odbacujete?”
Duhovnik odgovori:
„Jogini o takozvanom „potpunom disanju” ne govore kao o vežbanju, već kao o pravilnom disanju, odnosno ovaj način disanja treba da bude utkan u čovekov svakodnevni život. Međutim, u stvari kod njih postoji drugo, alternativno disanje, usporeno i površno, vezano za duge pauze, koje oni retko javno koriste. Dugotrajno potpuno disanje može kao obilna hrana da postane suvišno za organizam i da izazove poremećaje u sistemima za razmenu gasa i krvi. Zato s vežbama disanja treba biti oprezan. Ali ja sam govorio o drugoj opasnosti, o tome da će iste one, prekoračivši crtu fiziologije, upasti u oblast psihe i ujedinivši se s meditativnim predstavama deformisati „religioznu svest’?’
Duhovnik nastavi:
„Joga uči raspoređivanju i prenošenju energije. Kako se sećate, naše poznanstvo je počelo od toga što ste uzeli moju ruku i dugo je držali u svojoj ruci. Vi ste hteli da demonstrirate fenomen prenošenja energije, ali je zbog nečega to zatajilo. Šta mislite: kakva je to energija, koja je njena priroda? Da li je ona vaša ili je stečena na časovima joge od nekih nepoznatih duhova? Zašto se ova sposobnost u vama nije otkrila pre bavljenja jogom? Kako vi shvatate samu reč „energija”, koji smisao joj dajete?”
Vadim odgovori:
„Energija je organizovana, strukturirana sila.”
Duhovnik reče:
Znači, energija vašeg organizma ima određenu strukturu. To je, može se reći, struktura obeležena vašom individualnošću. Navešću primer. Postoje različite grupe krvi. Ako se čoveku da krv koja nije njegove grupe rezultat može biti najžalosniji: tuđa krv će se za njega pretvoriti u otrov koji će ga ubiti. Otkud možete da znate kako će vaša energija, koja poseduje određenu strukturu, delovati u drugom organizmu? Možda će ovde doći do onoga što se naziva nekompatibilnošću i ova energija će prvo na čoveka delovati kao doping, a onda će mu kao agresor, naneti nova razaranja, stvoriće haos u njegovim energetskim strukturama. A kod vas će se stvoriti deficit energije, sličan velikom gubitku krvi, čija posledica će biti neočekivane i neizlečive bolesti.
Bioenergetičari retko završavaju svoj život srećno. Pritom se bolest kod njih odvija s ogromnom brzinom, kao maligni tumor i ima letalni ishod – oni kao da izgore. A ako se tome doda i energija mračnih sila, palih duhova, koji daju da bi oduzeli, koji pod maskom dobra čine zlo, u kakvu zamku ste tada upali?”
Vadim upita:
„Šta mislite kakva je to energija: moja ili demonska?”
Duhovnik odgovori:
Teško mi je da odgovorim kakva energija ovde deluje: vaša i tuđa zajedno ili samo jedna – demonska.”
Vadim reče:
„Imaćemo savetovanje u vezi s promenom toka reka koje preti ekološkom katastrofom i upropašćavanjem tajge. Da li mogu vas da pozovem? Mojim prijateljima će biti drago.”
Duhovnik odgovori:
„Ja nisam stručnjak za slična pitanja, ali prenesite svojim prijateljima da želim da sibirske šume i dalje postoje.”
Iz knjige „Izbavi nas od lukavoga“ Rafaila Karelina