KULA OD STIHOVA
Odmah po povratku, negde iza ponoći, izidao je kulu od stihova, koju su manje upućeni smatrali običnom pesmom.
Kada je, davno jednom, melanholični M.Š. putovao u zavičaj da odseče građu za pesmu najživlje reči behu izrasle na grobovima.
Odlučio je da ih uzida pesmi u temelje. Ispod kamena međaša iskopao je venčane grede. Bukvalno je prepisao sadržaj potkrovlja. Naravno, u snovima je poneo parče neba i par ptica, koje su sve vreme čekale na njega. Nije zaboravio ni oluke za suze. Bili su mu u nasleđe ostavljeni.
Odmah po povratku, negde iza ponoći, izidao je kulu od stihova, koju su manje upućeni smatrali običnom pesmom. Kasnije su, oni zlobniji, tvrdili da on, u stvari, u kuli od stihova živi kao obični podstanar, te da u njoj naizmenično peva i plače.
Oni koji su prilazili bliže, pričali su da on tamo već od odavno spava blaženim snom.