IZLET NA RECI MORAVI
Što se tiče momaka sa izleta na Moravi nekada, oni su se dovijali kako su znali i umeli da dođu od grada na reci Veternici…
I dok su se seoski mladići udvarali devojkama prvim fićama, dotle su se gradski mladići udvarali i skretali pažnju na sebe stihovima na gitari.
Moj otac Dragiša, koga su u to đačko doba zvali Driša, ili Drile, voleo je gitaru i zvuke sa nje.
Otud sam možda i ja kasnije dobivši prvu malu kinesku gitaru, kupljenu u Rusiji, kao dar od kuma Stevana, još kao dečak 70-ih godina prošlog veka, dobio i dar od boga da sviram gitaru.
Kum pa bog, kažu. Ima nešto genetski, svakako.
Gitara se odlepila na suncu, okačena na ekser, na sunčanoj strani u mojoj sobi, na ormanu.
Trzao sam nešto po žicama, ali to nije bilo muziciranje, već želja i pokušaj da se odsvira nešto na gitari.
Otac mi je kupio za 17. rođendan gitaru i moje pesme su se, u folk maniru, početkom ovog veka, tačnije 2000. godine, našle zaštićene u Sokoj-u.
Što se tiče momaka sa izleta na Moravi nekada, oni su se dovijali kako su znali i umeli da dođu do reke Morave od grada na reci Veternici, da li pešice ili biciklom, ukoliko je neko od njih uopšte imao biciklu.
I nakon rashlađenja i kupanja u reci Moravi, uz poneku otkinutu voćku usput, divlju šljivu uzbranu koliko da se utoli glad nakon kupanja u reci Moravi, oni ćaletovi drugari Vlada, Mile i Pera su imali sešn na reci Moravi.