VELIKA KRIZA
Avganistan preživljava jednu od najtežih gladnih godina, zbog čega stanovnici prodaju svoju decu jer više nisu u mogućnosti da ih prehrane.
Više od polovine Avganistanaca gladuje. Množe se izveštaji o porodicama koje prodaju svoju decu jer ne mogu da ih hrane. Sa dolaskom Talibana na vlast prestale su izdašne donacije stranih država, a cenu plaća narod.
Oko 23 miliona ljudi u Avganistanu gladuje. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) upozorava da je reč o jednoj od najvećih i najtežih kriza gladi u svetu. Prema nedavnom izveštaju FAO, pogođeno je više od polovine stanovništva.
Uzroci uključuju sušu, političku nestabilnost i posledice pandemije. Nagli prekid zapadne pomoći nakon što su Talibani preuzeli vlast u avgustu prošle godine takođe doprinosi vanrednom stanju.
Žene i deca, poput Zahre i njene tri kćeri, posebno pate zbog loše humanitarne situacije. Ova 40-godišnja žena iz provincije Bamijan bila je prisiljena da uda kćeri protiv njihove volje.
„Muž mi je umro nakon moždanog udara“, priča Zahra.
„Radila sam kao čistačica dok Talibani nisu preuzeli vlast. Deca su mogla da idu u školu.“ Onda su došli haos i ekonomska kriza.
Ljudi bez perspektive
Nakon što su Talibani preuzeli vlast, brojne vlade su zaustavile pružanje pomoći Avganistanu. Ranije je tri četvrtine javne potrošnje pokrivala međunarodna zajednica.
Zamrznute su rezerve koje je avganistanska centralna banka imala u inostranstvu. Nema plata ni za učitelje, policajce, lekare i administraciju.
Porodice koje su ranije preživljavale zahvaljujući radu, upale su veliku krizu. „Jedva da smo imali šta da jedemo“, priča Zahra. „Iz nužde sam svoje kćeri dala muškarcima koji su hteli da ih ožene. Bez miraza, bez proslave. Uzeli su ih muškarci koji žive u drugim delovima zemlje“, kaže ona.
Kćerke imaju 20, 17 i 15 godina. Zahra se nada da im je dobro, barem bolje nego njoj. I Zahra je bila prisiljena na brak. Seljak iz drugog mesta tražio je ženu. Već je bio oženjen, imao je šest kćeri s prvom ženom i želeo je sina. Zahra je brzo ostala trudna. „Rodila sam devojčicu, sada nas moj muž više ne posećuje“, kaže ona.
Posebno ugroženo ruralno stanovništvo
Situacija je vrlo napeta, posebno u ruralnim područjima. Život sve više otežavaju posledice klimatskih promena, kao što su suša koja traje godinama i ekstremne nepogode.
Letos je u sušnim krajevima iznenada pala jaka kiša. Sasušeno tlo nije moglo da upije dovoljno vode. Rezultat su bile poplave u kojima je poginulo više od 180 ljudi.
Portparol talibanske vlade rekao je novinskoj agenciji dpa da su hiljade kuća i hiljade hektara zemlje uništene, baš kao i usevi: „Ljudi su izgubili sve.“
Prema istraživanju koje je u maju sprovela nevladina organizacija Save the Children, oko 97 odsto porodica nije moglo da adekvatno prehrani svoju decu. Prema navodima porodica, devojčice su hranjene lošije od dečaka. Devet od deset devojaka je zabrinuto jer nemaju dovoljno snage za učenje, igru ili svakodnevne obaveze.
Sve više roditelja prodaje svoju decu – parovima bez dece, kao neveste, trgovcima ljudima ili kao borce za islamističke militantne grupe.
Samo humanitarna pomoć je besmislena
„Ljudima u Avganistanu treba pomoć, posebno ženama i deci. Oni najviše pate od sankcija“, kaže Samira Sajed-Rahman.
Ona u Kabulu radi za humanitarnu organizaciju International Rescue Committee (IRC) i svakodnevno je u kontaktu sa ženama koje su pogođene. Ona navodi još jedan problem: „Nema čak ni dovoljno novčanica. Novčanice se raspadaju. Poslovni ljudi ne prihvataju sve novčanice, a pogotovo ne od siromašnih žena.“
„Prošle godine smo kao humanitarna organizacija stigli do više od tri miliona ljudi u različitim delovima zemlje“, priča ona dalje. „Ali, humanitarna pomoć nije rešenje za ekonomske probleme Avganistana. Mnogo je važnije da budu ukinuta ekonomska ograničenja i da ponovo počne ulaganje u razvoj.“
Sajed-Rahman dodaje da je avganistanska ekonomija godinama zavisila od donacija, a da bez te pomoći ne pati talibanska vlast – nego najpre narod.
Izvor: DW.com