ZAUSTAVLJENI SAT
Vreme za nov početak kroz plamen ovog sveta,
prijem u svet odraslih – oštrina uvežbana –
hladan u polumraku naspram peščanog sata,
soba prepuna senki, smiraj najdužeg dana.
Začin daleke zemlje sred maglovite čežnje,
potvrđujući poraz uz gutljaj armanjaka,
duša dok traži svoj put lišena ženske pažnje,
uz zaustavljeni sat spretna vilinska ruka.
Izolovanog sveta cvokotavo svitanje,
svetlost kad se zavoli pri dubokom crnilu,
čin kreacije uma povratkom u sećanje,
neverovatno ružan u izdajničkom telu.
Neće se ponoviti dozirana vulgarnost,
uporno uhođenje u trouglu dosade,
rad koji potire bol – malu ledenu večnost –
vesti iz budućnosti vreme kad se iskrade.
Osmeh što hipnotiše tu gde se zaboravlja,
prateći ih pogledom ka odurnom svršetku,
zatvoren u svom svetu – kikot neprijatelja –
odlazak na kraj sveta pri konačnom rastanku.
Spiralno stepenište spram zidova od stakla,
nesaglediv lavirint – život međ’ svetovima –
sama i uplašena, nezaštićena od zla,
krvlju zapečaćena njena poslednja zima.
Kroz dva lica ljubavi ugodne iluzije,
sveprožimajući mrak pred peharom prokletstva,
kako je zapisano prajezik kad začuje,
sred peščane pustinje bruj njihovih glasova.
Okamenjeno vreme ispod njenog prozora,
niz hodnik vremena uz pocepane farmerke,
dan kad krene unazad spram biblijskih prizora –
prava ljubav nađe put bez ijedne poruke.