DEDA MILUTINOV HLEB
Sva moja radost si. Valjda znaš da si moj.
Želim ti dobro jutro uvek.
Mirišeš na hleb jutros,
na đevreke koje je moj deda Milutin
pekao u smederevcu i delio
bureke iz aluminijumskih tepsija
celom komšiluku.
Šake klizave od masti i testa lepe se za
moju kožu. Pletenice mi tvoje ruke
upliću se sa mnom celom. Kiflu od mene
oblikuješ dok me saviješ. Vajaš me kao
perece i praviš od mene ono što nisam.
Urolaj me kao jufkicu, gužvaj kao
gužvaru, izgrickaj kao zagoreli okrajak
vekne premazane mašću sa alevom
paprikom, seti se ukusa detinjstva…
Mirišeš mi na bosiljak dok te gledam
kako spavaš i kako lako zadremaš
kad se spustiš na stari kauč
umoran od pesničkog bdenja.
O, kako me podsećaš na detinjstvo
i deda Milutina, pekara… Deda umoran
od noćnog mešenja hleba… kad drema, kad
mu nije vreme za spavanje…
…Miris tek ispečenog hleba
na dedu i tebe me podseća.