PROLAZAK SVETLA KROZ KAPI
Jeste li se ikad zapitali zašto u dugi na nebu ne možemo uočiti određene boje, kao što je npr. smeđa? Britanski profesor fizike pojašnjava zašto je to tako.
Duga na nebu prirodni je fenomen koji je poznat svima i koji se viđa u tačno određenim uslovima kad sunce zasja dok istovremeno iznad određenog područja pada kiša. Za stvaranje duge potrebne su kapljice vode u vazduhu i potrebno je da Sunce bude iza nas i sasvim nisko na horizontu, jer duga zapravo nastaje prolaskom svetlosti kroz kapljice vode.
Svetlost koja dolazi od sunca čini nam se belom. Ali bela svetlost koju vidimo u svakodnevnom životu zapravo se sastoji od mešavine različitih boja, pojašnjava profesor fizike Džejms Rolings sa Univerziteta Notingem Trent u Velikoj Britaniji. Kada svetlost prolazi kroz kap kiše, te se boje mogu odvojiti, dodaje.
Talasi svetlosti
Svetlost putuje u talasima, poput talasima koji se kreću preko okeana. Svaka od duginih boja ima ono što nazivamo različitom „talasnom dužinom“. To znači da je udaljenost između vrhova talasa različite dužine za svaku boju. Boje, od ljubičaste s najkraćom talasnom dužinom do crvene s najdužom, nazivaju se vidljivim spektrom, pojašnjava Rolings.
Nadalje objašnjava da su kapi kiše zapravo oblika kuglice, a ne suza, kako su obično prikazane te da kad sunčeva svetlost prođe kroz njih, ona menja smer u procesu koji se još naziva i refrakcija.
Svaka od različitih talasnih dužina lomi se za nešto drugačiji iznos. Ako svetlost udari kišnu kap pod pravim uglom, lom odvaja talasne dužine u različite boje. Budući da se puno svetlosti lomi kroz puno kišnih kapi, te boje vidimo kao dugu na nebu. Redosled kojim boje dolaze određen je dužinom njihove talasne dužine, kaže Rolings.
Dugine boje
U dugi postoji sedam boja – crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava, indigo i ljubičasta, ali to zapravo nije tačno, ističe profesor Rolings.
Nadalje pojašnjava da se različite boje stapaju jedna u drugu te da je teško reći gde se jedna boja završava, a druga počinje. Postoje druge boje između njih, gde se mešaju, poput tirkizne koja se nalazi između plave i zelene, dodaje Rolings.
Plava i zelena su jedna pored druge u spektru boja, zbog čega možemo videti tirkiznu na mestu gde se stapaju jedna u drugu. Neke su boje, međutim, mešavine boja koje nisu jedna do druge u spektru. Smeđa je, na primer, mešavina crvene i zelene. Ali crvene i zelene trake u dugi nisu jedna pored druge, tako da ne vidimo da se mešaju da bi postale smeđe. Isti je slučaj s mnogim drugim bojama koje su mešavine, ako se trake boja u dugi ne preklapaju, onda se ne mogu mešati, ističe Rolings.
Crno-beli svet?
Na kraju naglašava da postoje dve boje koje nikada ne možemo videti u dugi, a to su crna i bela. Crna zapravo predstavlja odsutnost boje, odnosno ono što vidimo kada uopšte nema svetla. Bela je, s druge strane, kombinacija svih boja zajedno.
Kada se svetlost lomi od kapi kiše, ona odvaja belu svetlost u vidljivi spektar, što znači da više nije bela. Siva je mešavina crne i bele, a kako nikada ne možemo videti crne i bele boje u dugi, takođe ne možemo videti boje nastale njihovim mešanjem, kaže Rolings.
Izvor: Zimo.hr