NAUČNO OTKRIĆE
Ne možemo je videti ni osetiti, nema mirisa ni ukusa, ali se svaki dan s neba spušta. Naučnici smatraju da je ta nevidljiva kiša pojava koju opasno zanemarujemo.
Novozelandski tim naučnika sa Univerziteta u Oklendu napravio je novu procenu nakupljanja čestica mikroplastike u urbanoj sredini, a njihovo istraživanje, koje je objavljeno u časopisu „Environmental Science & Technology“, pokazalo je da se svakodnevno u proseku nakupi oko 5.000 čestica mikroplastike po kvadratnom metru krovova u Oklendu.
Drugim rečima, reč je o zaprašivanju s oko 74 tone mikroplastike na godišnjem nivou. Stavljeno u još razumljiviji kontekst, to je ekvivalent oko tri miliona plastičnih boca.
Da je podatak dobijen iz novog istraživanja zaista zapanjujući, govori i to da je reč o mnogo većoj količini zaprašivanja mikroplastikom nego što se nedavno izračunalo da se sliva u London, Hamburg ili Pariz, koji su i mnogo veći gradovi od Oklenda.
Studija iz 2020. procenila je da će u proseku samo 771 mikroplastična čestica pasti na kvadratni metar krovova u Londonu. Verovatno je da prethodne procene kvaliteta vazduha, poput navedenih u Londonu, jednostavno nisu merile najmanju mikroplastiku u opticaju.
Ne postoji standard merenja mikroplastike u vazduhu
Zapravo ne postoji standardna metodologija ili protokol za identifikaciju mikroplastike u vazduhu, a to znači da se svaka naučna studija sprovodi na malo drugačiji način. Kako sposobnost naučnog merenja najsitnije mikroplastike nastavlja da se poboljšava, stručnjaci primećuju i mnogo više tih čestica koje se skrivaju u vazduhu oko nas nego ikad pre.
Početna naučna istraživanja ljudskih pluća sugerišu da mikroplastika čak cirkuliše u našem disajnom sistemu, iako s nepoznatim učincima na zdravlje.
Buduće istraživanje treba tačno da kvantifikuje koliko plastike udišemo. Postaje sve jasnije da je ovo važan način izlaganja, kaže hemičar Džoel Rindelaub sa Univerziteta u Oklendu.
PE, PC, PET…
Rezultati novozelandske studije temelje se na 9-nedeljnoj studiji dva mesta u Oklendu – jedno je bilo locirano na krovu univerzitetske zgrade, a drugo na ogradi u gradskom predgrađu. Mikroplastika u vazduhu uhvaćena je pomoću levka i tegle.
Novozelandski naučnici izbrojali su ostatke osam različitih vrsta plastike koje se prenosi vazduhom na oba merna mesta. Najproduktivniji su bili polietilen (PE), koji se koristi u kesicama i flašama s mešovitom robom, polikarbonat (PC), koji se koristi u zaštitnoj opremi i medicinskim uređajima, i polietilen-tereftalat (PET), koji se koristi u pakovanju hrane i pića.
Većina čestica uhvaćenih tokom eksperimenta bila je veličine između 10 i 50 mikrometara. Većina njih bili su plastični fragmenti, a samo 3 odsto bilo je veće od 100 mikrometara.
Vetar i talasi igraju znatnu ulogu
S porastom vetrovitih uslova mikroplastika uhvaćena u gradu imala je tendenciju porasta u količini, a rezultati istraživanja upućuju na to da je plastika u vazduhu koja pluta oko Oklenda u određenoj meri i podignuta vetrom i talasima na obali.
Veliki problem za okolinu i ljudsko zdravlje?
Takođe, to bi mogao biti još jedan potencijalni razlog zbog kojeg se čini da je plastike u vazduhu manje u Nemačkoj i Engleskoj. No čak i u kontinentalnoj unutrašnjosti plutajući mikrozagađivači i dalje su veliki problem. Naučnici su 2021. upozorili da je mikroplastika koja se prenosi vazduhom toliko sveprisutna u atmosferi da možda već ima uticaja na klimatske promene na Zemlji. U budućnosti, ako koncentracije nastave da rastu, čestice bi mogle da pogoršaju efekat staklenika apsorbujući i raspršujući svetlost i toplotu.
Naučnici još ne znaju da li ima mikroplastika u vazduhu uticaj na ljudsko zdravlje, ali što je manji plastični fragment ili vlakno, veća je verovatnoća da će preći u ljudske ćelije kroz disajni sistem.
Izvor: Zimo.hr