Marija Masal, glumica: Monodrama kao izazov i pratilac

INTERVJU

Uprkos sedmogodišnjem odsustvu sa scene, bila sam dovoljno hrabra da uradim nešto što će me ponovo vratiti teatru, a to je monodrama, kaže Marija Masal.

Marija Masal, diplomirana glumica je slobodan umetnik. Ali umetnik je umetnik, ma u kakvim okolnostima, prilikama ili neprilikama da živi i radi.

Marija Masal pripada onoj „zlatnoj“ srednjoj generaciji umetnika od koje se mnogo očekuje, a koja još više očekuje od sebe, samo da istraje na svom putu. Samo da istraje, jer je njena nenametljivost gotovo neprimerena pozivu glumice i neumoljivoj sujeti u ovoj profesiji, uz koju idu talenat i slava, bez kojih gluma ne bi bila umetnost koja pleni. Talenat i neodoljiva sposobnost da nasmeje gledaoca odvode Mariju Masal, sve češće, u monodramu koja joj baš dobro ide.

Rođena je u Prištini, živela je dugo u Lipljanu, a Fakultet dramskih umetnosti u Prištini (1995-2000) završila u klasi profesora Boška Dimitrijevića. Od detinjstva se isticala u recitacijama, ali sve do predstave „Srpska drama“ PNP, koja je nekom prilikom gostovala u Lipljanu, nije ni sanjala da će joj gluma i dramska umetnost biti životni poziv. O svojoj odluci kaže:

Predstava „On i ona“ izvedena u Frankfurtu

– Presudni momenat moje odluke da se bavim glumom bila je predstava „Srpska drama“ PNP, koja je gostovala u Lipljanu i koja je ostavila na mene veliki utisak. Roditelji su bili protiv glume. Njihova pitanja su bila, šta će ti to, otkud to… Ali nekako sam se izborila sa njima. Sama sam se spremala za prijemni nekih tri meseca, a nedelju dana pre prijemnog ispita, pomogla mi je i prvakinja prištinskog pozorišta Ankica Milenković. Bila sam najsrećnija kada sam položila prijemni. Diplomirala sam 2000. u zaječarskom pozorištu „Zoran Radmilović“, koje je inače bilo moje matično pozorište od 1998. do 2008, kada je zatvoreno. Posle par meseci teatar je ponovo otvoren. Nisam vraćena na posao, mada sam bila nosilac repertoara tog teatra dok sam radila. Iz toga je proizašla potreba da nešto uradim sama – kaže Marija Masal.

Svako zlo nosi neko dobro pa se tako Marija Masal usudila da krene sa monodramom, koja je najteži žanr igranja.

– Uprkos sedmogodišnjem odsustvu sa scene, bila sam dovoljno hrabra da uradim nešto što će me ponovo vratiti teatru – kaže ona.

U avanturu sa monodramom krenula je predstavom „Ulica crvenih venjera“ po tekstu Ljiljane Bralović u režiji Jovana Ljubenovića.

– Monodrama „Ulica crvenih venjera“ igrana je širom Srbije, Republike Srpske i u inostranstvu. S obzirom da sam ostala bez posla 2008. godine, napravila sam pauzu od 7 godina, i radila poslove koji nemaju veze sa glumom. Radila sam u butiku, zatim u jednoj firmi u finansijama, ali sve je to život… I posle svega toga, vratila se glumi sa Venjerima – rekla nam je Marija Masal.

„Ulica crvenih venjera“ je priča o ženi sa sela i njenom nesnalaženju u svetu punom licemerja i dvostrukih aršina. To je priča o odnosu između muža i žene, o odnosu snaje i svekrve, priča u kojoj se svaka žena može pronaći na isti ili različit način. Žanrovski, monodrama je i komedija i do sada, gde god ju je igrala, kaže naša sagovornica, bila je odlično prihvaćena.

Glumicu Mariju Masal (publici poznatu i pod prezimenom Arsić), koja je posle deset godina u zaječarskom pozorištu došla u Beograd gde i danas živi, publika pamti i po ulogama u predstavama “Ženidba i udadba”, “Bertove kočije ili Sibila”, “A Leonardo?”, “Mirandolina” i mnoge druge.

– Nije lako vratiti se glumi, izgubite sigurnost, preispitujete sebe… Ne može se zaboraviti gluma u svakom slučaju, ali nije lako uhodati se. Pored „Crvenih venjera“ igram još dve, „Mandarina sve pogađa“ i „On i ona“. Sve u svemu, sada sam slobodni umetnik, u jednom koferu je sve, samo se menja kostim, i put pod noge.

Tako je Marija Masal krajem okotbra ove godine gostovala u Frankfurtu gde je premijerno izvela monodramu „On i ona“ u režiji Jovana Ljubenovića. Ova predstava je rađena po motivima dva bestselera pisca Antonija Amurija: „Kako ubiti suprugu i zašto?” i “Kako ubiti supruga bez suvišnih zašto”. Nedostaci, mane i bubice bračnih drugova, koje supružnici svakodnevno trpe, osnova su predstave, a sudbine likova razapete su između onoga što je stvarnost i onoga što je nekada činio njihov brak. Ovu zanimljivu životnu priču Marija Masal verno dočarava i sigurno će zasmejati i zabaviti svakog gledaoca i ukazati na gledišta i stavove dve strana u bračnoj zajednici.

Najdraže uloge koje se pamte

– Što se tiče najdražih uloga, teško je to pitanje, ali bih izdvojila ulogu Julke, iz predstave „Ženidba i udadba“, u režiji Vladimira Lazića, zaječarskog pozorišta i uloga Bisenije iz monodrame „Ulica crvenih venjera“.

Predstava„Ivkova slava“ joj je takođe omiljena, jer u njoj uživa i što se tiče rada i što se tiče odnosa sa kolegama.

– Većinu njih sam poznavala sa akademije i zaista je bilo uživanje, pritom se vratiti na Kosovo i Metohiju, šta ima lepše od toga.

– U „Ivkovoj slavi“ igram ulogu Mirke, jedne žene iz naroda, koja živi sama u Prizrenu sa dve ćerke. Ovoga puta „Ivkova slava“ smeštena je u Prizrenu. To je odlična predstava u režiji Bojana Stojčetovića, koji je takođe glumac, ali ovoga puta u ulozi reditelja. Pozorište je moja velika ljubav, možda će zvučati kao floskula, ali je to tako i to je moj život. Verovatno sam zato više radila u pozorištu nego na televiziji i na filmu – napominje Marija Masal.

Film i televizija su mediji koji su više dostupni javnosti. Ima toliko talentovanih ljudi širom Srbije koji rade u pozorištu, ali nisu toliko medijski poznati.

– Gluma će uvek biti moj posao, svaka nova uloga je novi izazov. Nikada ne znaš koliko možeš, glumci su inače vrlo samokritični, uvek je prisutna rečenica „mogla sam bolje i više“, ali na kraju sve to dođe na svoje, pre ili kasnije. Nekada padneš, pa ustaneš, ali jednostavno to je život. Bitno je verovati u ono što radiš, bitni su ljudi oko tebe, jer predstava je timska igra. Na kraju krajeva, možda bi bilo i dosadno da je sve savršeno. Jednostavno, gluma je za mene, pored moje dece i porodice, jedna velika ljubav, u punom smislu – iskrena je Marija Masal.

Pre nekoliko godina u Prištini je sarađivala i sa rediteljem Enverom Petrovcijem, na komadu „Balkanski prokletnici“, koja govori o mešovitim brakovima, na prostoru bivše Jugoslavije. Taj komad govori o deci iz mešovitih brakova, kakvih je i na Kosovu i Metohiji bilo puno pre 1999. godine, koja prolaze kroz neka stanja koja im ne daju mira.

Predstava je spojila beogradske i kosovske glumce. O saradnji sa Petrovcijem i kolegama glumcima Marija ima samo lepe reči, jer je sve bio na profesionalnom i umetničkom nivou.

Igrala je i u filmovima: „Sedam ipo“, „Crna zora“, „Sporazum“ (prvi srpski film snimljen na Kosovu posle 1999), „Odluka“, „Marko Kraljević fantastična avantura“, „Saga o tri nevina muškarca“. Što se serija tiče igrala je u „Urgentnom centru“, „U klinču“.

Marija Masal, ranije Marija Arsić, dobitnica je više nagrada među kojima su: „Joakim Vujić“, dva „Zoranova brka“, koja se dodeljuju na festivalu „Zoran Radmilović“ i specijalne nagrade žirija za najbolju glumicu na „Teatar festu“ u Doboju.

Autor: Slavica Đukić