VAŽAN ANTIOKSIDANS
Da biste povećali unos glutationa, u svoju svakodnevnu ishranu uvrstite hranu koja ima ovaj važni antioksidans ili namirnice bogate sumporom koje pojačavaju njegovu proizvodnju u telu.
Nedavna studija otkrila je da povećan unos glutationa suplementacijom može da pomogne da se poništi oštećenje jetre povezano sa bolešću nealkoholne masne jetre.
Ovo oboljenje karakteriše nakupljanje viška masti u jetri, koja ako se ne leči, može preći u agresivniji oblik bolesti jetre koji se naziva nealkoholni steatohepatitis. Ovaj oblik praćen je upalom koja na kraju oštećuje ćelije jetre, oštećujući njenu funkciju. U SAD se procenjuje da oko 100 miliona pojedinaca ima bolest nealkoholne masne jetre, od kojih je većina prekomerno teška ili gojazna, dijabetičari su ili imaju visok nivo holesterola, odnosno triglicerida.
Glutation je antioksidans koji se sastoji od tri neesencijalne aminokiseline – glutamina, glicina i cisteina. Pomaže u uklanjanju lekova, alkohola i toksina iz jetre. Takođe je poznato da se glutation bori protiv štetnih slobodnih radikala, nestabilnih molekula koji uzrokuju oštećenje DNK, lipida i proteina.
Glutation kao tretman za nealkoholnu masnu jetru
Prema rečima Donalda Džampa, profesora na Državnom univerzitetu u Oregonu, porast broja slučajeva nealkoholne masne jetre u SAD rezultat je standardne američke ishrane koja obiluje šećerima, nezdravim mastima i holesterolom.
„Mnogi ljudi koji su na režimu uobičajene američke ishrane razvijaju obimnu fibrozu jetre ili ožiljke na jetri, što može smanjiti njenu sposobnost funkcionisanja, a ponekad dovesti i do raka“, upozorio je dr Džamp.
Nedavna studija koju su sproveli japanski istraživači otkrila je da su pacijenti sa dijagnozom nealkoholne masne jetre pokazali poboljšanje nakon uzimanja 300 miligrama glutationa dnevno tokom četiri meseca. Pre suplementacije, pacijenti su bili podvrgnuti tromesečnoj intervenciji radi poboljšanja ishrane i nivoa fizičke aktivnosti. Poređenje kliničkih parametara izmerenih pre i posle lečenja glutationom pokazalo je da je suplementacija značajno smanjila nivo triglicerida, nesterifikovanih masnih kiselina i feritina kod pacijenata.
Visok nivo triglicerida povezan je sa očvršćavanjem arterija, poznatim i kao ateroskleroza. Visok nivo nesterifikovanih (slobodnih) masnih kiselina, koje se oslobađaju od triglicerida, doprinose razvoju metaboličkih problema, kao što je rezistencija na hepatični insulin. Visoki nivoi feritina, proteina u krvi koji sadrži gvožđe, povezani su sa zapaljenskim stanjima, poput reumatoidnog artritisa i bolesti jetre.
Pored sprečavanja ovih zdravstvenih problema, studija je pokazala da glutation značajno smanjuje nivo alanin aminotransferaze (ALT) – enzima koji se često nalazi u ćelijama jetre – u krvi kod pacijenata sa stanjem nealkoholne masne jetre. Visok nivo ALT enzima pokazatelj je oštećenja jetre.
Ostale prednosti glutationa
Nekoliko studija je pronašlo vezu između nivoa glutationa i dobrog zdravlja. Danska studija, na primer, izvestila je da su starije odrasle osobe sa visokim nivoom glutationa zdravije od onih sa niskim nivoom.
Druge studije su pokazale da ljudi sa srčanim oboljenjima i niskim nivoom glutationa imaju 30 odsto veći rizik da boluju od srčanog udara od onih sa zdravim nivoom glutationa. Nizak nivo glutationa takođe je povezan sa poremećajima mozga i drugim ozbiljnim zdravstvenim problemima.
S druge strane, utvrđeno je da suplementacija glutationa pomaže u smanjenju oksidativnog stresa, poboljšava osetljivost na insulin i cirkulaciju krvi i smanjuje simptome Parkinsonove i respiratornih bolesti.
Nivoi glutationa opadaju s godinama i na njih utiču mnogi faktori, kao što su loša ishrana, izloženost toksinima iz okoline i stres. Izveštaji sugerišu da dok prosečni Amerikanac treba da unese oko 250 miligrama glutationa dnevno, većina unese oko 35 miligrama iz ishrane.
Da biste povećali unos glutationa, u svoju svakodnevnu ishranu uvrstite hranu poput dinje, grejpfruta, breskvi, špargle, spanaća, manga, jagoda, jaja i belog luka. Hrana bogata sumporom takođe može pojačati proizvodnju glutationa u vašem telu.
Azot oksid je važan vazodilatator (pospešuje širenje zida krvnih sudova). Zahvaljujući njegovoj sintezi,u krvnim sudovima sa proširenim zidovima cirkuliše veči volumen krvi i tako se ostvaruje snabdevanje kiseonikom, hranljivim materijama, tečnošću i hormonima. Brojna kardiološka ispitivanja ukazuju da kod srčanih bolesti možemo ublažiti bol u grudnom košu i povećati dejstvo, snagu i rad mišića.*Pomaže metabolizam bubrega, oslobašanje organizma od otrovnih materija , posebno u slučaju kada se nagomila amonijum.