IZ UGLA PSIHOLOGA
Pobednički mentalitet nije povezan samo s najvišim uspesima u sportu, biznisu, nauci ili kulturi, već je stav koji svako od nas razvija kako bi ostvario sopstvene ciljeve.
U kulturama koje gaje kolektivistički duh, pobednički mentalitet se može doživljavati kao nešto nepoželjno, a ljudima s takvim stavom se mogu pripisivati negativne karakteristike, najčešće arogancija. Zbog takvih reakcija mnogi se plaše da se istaknu i time ne ostvaruju svoj potencijal.
Ipak, u današnje vreme, teško je održati kolektivistički duh, iako solidarnosti manjka, a sve je više primera da se uspešni ljudi prikazuju u pozitivnom svetlu.
Pobednički mentalitet nije povezan samo s najvišim uspesima u sportu, biznisu, nauci, kulturi ili nekoj drugoj važnoj oblasti, već je stav koji svako od nas razvija kako bi ostvario sopstvene ciljeve koliko god oni bili za nekoga mali, a za drugog veliki.
Rođeni ili stvoreni da budu najbolji
Ako se pažljivo osvrnemo oko sebe i sagledamo ljude kojima smo okruženi od detinjstva, uvidećemo da smo neke doživljavali kao uspešne ljude. Činilo se kao da su neki bili rođeni s takvim stavom, dok se kod drugih stvarao vremenom. Možemo da se zapitamo i kako smo sebe procenjivali, da li smo učinili sve što smo hteli, i da li nam je ostalo još nešto što mislimo da treba da dovršimo? Suština je da ukoliko se potrudimo, možemo ono što želimo da ostvarimo.
Okrenutost ka uspehu ili pobedi pretpostavlja da osoba ima jasan cilj koji želi da ostvari, dovoljno znanja i stečenog samopouzdanja, samodiscipline da istraje u onome što radi, neki osećaj predodređenosti. Treba da poseduje i unutrašnju snagu, koja je velikim delom nezavisna od spoljnih, prevashodno društvenih okolnosti.
Vrhunski sportisti, koji angažuju i telo i um za postizanje najviših rezultata, potvrđuju ovo objašnjenje navedeno u mnogim istraživanjima. Takođe, kada bismo pitali ljude koji su uspeli da prevaziđu loše materijalne uslove, steknu obrazovanje, zasnuju porodicu i posao koji im je to omogućio, videćemo da su njihov stavovi i aktivnosti koje su preduzeli veoma slični onim kod vrhunskih sportista.
S obzirom na to da je razvijanje pobedničkog mentaliteta moguća misija za svakog od nas, neophodno je da se potrudimo u dovoljnoj meri na dva bazična polja: da radimo na razvijanju pozitivnog stava da je uspeh moguć, i da stičemo neophodne veštine i znanja u oblasti koju smo odabrali. Uz to, neophodno je da smo spremni na iskrenu samoprocenu i realan uvid u naše sposobnosti, ali i na greške. Osim toga treba da budemo spremni na promene, uz želju da učimo više i to od boljih od nas, da volimo da se takmičimo i da smo spremni da uložimo mnogo truda.
Uz to, nije poželjno da sve stavljamo na kocku i da se u oblasti gde je preterano velika konkurencija iscrpimo bez dostizanja cilja.
Svrsishodno je da imamo i nešto što se popularno zove „plan B”. To je realno stanovište, jer mnoge okolnosti mogu da budu demotivišuće, tržište se menja, konkurencija je jaka, a sa zrelošću se menja i pogled na svet koji nas okružuje. Realno sagledavanje situacije je veoma važno, kako ne bismo „izgoreli” u nečemu što možda i ne možemo da ostvarimo. To nije potpuno odustajanje od naših prvobitnih namera, već prilagođavanje okolnostima i pronalaženje adekvatne zamene.
Neki ljudi ne odustaju uprkos svim pokazateljima da ne mogu da se ostvare u nečemu što su zacrtali. Da to ne bi napravilo psihološke probleme, vreme je za radikalne promene i drugačiji pristup, i ciljevima i životu, da se ne bi razvio suprotan mentalni stav – a to je gubitnički mentalitet.
Ometajući faktori
Važna karakteristika pobedničkog stava je rezilijentnost – otpornost i „hladna glava” u situacijama kada se osoba nađe pod pritiskom. Što je viši cilj, biće i više ometajućih faktora. Na prvom mestu to je društvena sredina i okruženje, a zatim zahtevi drugih ljudi, prepreke u poslu, ograničenja tržišta, vremenski rokovi i opet konkurencija. Šta god da zamislimo da uradimo, iskrsnuće neki novi problemi. Neko poklekne pod njima, a drugi nastavljaju jer im je i stav pozitivan – ako su rešili jedan problem rešiće i drugi, treći… Tako jačaju sebe i lakše preskaču prepreke.
Stvaranje pobedničkog mentaliteta, međutim, krije i neke opasnosti – od nedostatka empatije za druge do fanatičnog odnosa prema cilju. To svakako nije dobro, i važno je, kao i u svemu ostalom, pronaći meru, što se postiže samodisciplinom, blagonaklonim odnosom prema svetu oko sebe i usvajanjem etike kao nečeg suštinskog za ljudsko bivstvovanje.
Izvor: Politika.rs