Slonovi nas čuvaju od klimatskih promena

NA BRANIKU PRIRODE

Slonovi mogu da imaju ključnu ulogu u spasavanju planete. Očuvanje populacija kritično ugroženih šumskih slonova ključno je za zaštitu kapaciteta apsorpcije štetnih gasova.

Šuma centralne i zapadne Afrike, koja je druga po veličini na Zemlji, mogla bi da izgubi šest do devet procenata svog kapaciteta za „hvatanje” ugljen-dioksida iz atmosfere ako nestanu zajednice slonova što će dodatno ubrzati zagrevanje planete.

Šumski slonovi igraju ključnu ulogu u ciklusu štetnih materija, „razređujući” krošnje prašume jedući brzorastuća viša stabla koja hvataju manje ugljenika. Ovo stvara više prostora i sunčeve svetlosti za sporije rastuće drveće ispod koje hvata više ugljenika iz okoline.

„Ako izgubimo šumske slonove, smanjićemo sve napore ka ublažavanju klimatskih promena”, kaže biolog Stiven Blejk sa Univerziteta Sent Luis u Misuriju.

Prema njegovim rečima, kreatori politika moraju ozbiljno da shvate važnost šumskih slonova za ublažavanje klimatskih promena kako bi se postigla podrška potrebna za očuvanje zajednice ovih životinja. Uloga šumskih slonova u našem globalnom okruženju je previše važna da bismo je zanemarili.

Koristeći podatke iz prethodnih studija, i nove informacije prikupljene na terenu, tim je analizirao skoro 200.000 zapisa o obrascima hranjenja šumskih slonova u Africi, koji pokrivaju više od 800 pojedinačnih biljnih vrsta.

Preferencija koju slonovi imaju prema drveću sa nižom gustinom ugljenika izgleda se svodi na nutritivnu vrednost koju dobijaju od njih, a ne na dostupnost: oni su ukusniji za životinje i lakši za varenje.

Što se tiče voća, slonovi vole drveće veće gustine, koje ima veće i slađe voće. To znači da slonovi takođe pomažu u distribuciji semena za ova drveća bogata ugljenikom (koji apsorbuju) teritorijom šume. Neke vrste drveća ne mogu ni da prežive bez pomoći ovih životinja.

„Slonovi jedu puno lišća sa drveća i prave veliku štetu. Oni će skinuti lišće sa drveća, otkinuti celu granu ili iščupati mladicu kada jedu, a naši podaci pokazuju da se većina ove štete javlja na drveću sa niskom gustinom deponovanog ugljenika. Ako ima mnogo drveća sa visokom gustinom ugljenika, to je jedan konkurent manje u borbi protiv klimatskih promena, eliminisan od strane slonova”, navodi Blejk.

Smatra se da sada u divljini ima manje od 500.000 afričkih slonova, što je manje od tri do pet miliona tokom prošlog veka. Slonova kost je glavni razlog za lov i ovo drastično smanjenje, pa je tako u nekim oblastima, brojnost krda smanjena za čak 80 odsto. Osim toga, uništavanje staništa i uticaj ljudi i urbanizacija uz razvoj i širenje poljoprivrednih površina, još više smanjuju broj slonova.

Nova studija naglašava važnost zaštite afričkih slonova, najvećih životinja koje šetaju na Zemlji. Oni su jedna od devet vrsta megabiljojeda sa telesnom masom većom od 1.000 kilograma.

Sada ima mnogo manje megabiljojeda nego što je bilo ranije, a tropske šume trpe zbog toga, kažu istraživači. U planu su studije koje se bave drugim regionima i drugim vrstama, kako bi se videlo na koji način drugi veliki biljojedi poput azijskog slona i primata mogu uticati na zdravlje prašume.

„Slonovi su pravi šumari. Čuvaju šumu ,odnosno stabla sa visokom gustinom ugljenika i oslobađaju je korova a takođe obavljaju ogroman posao održavajući raznovrsnost šume”, naglašava Blejk.

Izvor: RTS