ELIKSIR ZDRAVLJA
U užičkom kraju tradicionalni zimski napitak je vodnjika, koju je decenijama svaka porodica spremala za sebe.
Užičanin Predrag Simić je posle povratka u rodni grad sa diplomom Poljoprivrednog fakulteta krenuo korak dalje pa na porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu organizuje pravu, veću proizvodnju. Vodnjika je bila njegov biznis izbor…
Veliko prostranstvo Bioske i padine Tare su mesto odakle ove godine stiže oko 3 hiljade litara vodnjike. Reč je o svojevrsnom soku od divljeg voća i šumskih plodova u koje ide još samo voda, najbolje izvorska. A sastav uglavnom nije tajna.
„Jabuka, kruška takiša, kruška sarajevka, kruška bunarača, kruška divlja, jabuka, mi je zovemo divljaka, idu šipurci, idu trnjine, idu gloginje. Što god više imaš voća bolja ti je vodnjika“, objašnjava Dobrinka Simić, Predragova baka.
Uz pomoć porodice i kolege s fakulteta Predrag je tek malo osavremenio tradicionalnu proizvodnju. I bez obzira na nova znanja i mogućnosti u celoj priči su mu veoma važna dva „direktora-supervizora“- koji su posebno ponosni na unuka.
„U šali volim da imenujem njihove pozicije u našem poljoprivrednom gazdinstvu: baba Dobrinka je direktor nabavke. S njom idem po selu Bioska i planini Tari, skupljamo te šumske plodove i divlje voće, dok baba Milojka je direktor prerade, kontrole kvaliteta – ona je ovde zadužena za prebiranje i čišćenje samog voća i stavljanja u burad“, kaže Predrag Simić.
Počeo je prošle godine da bi već ove proizvodnju povećao skoro četirir puta. Najviše prodaje u Beogradu i Novom Sadu, koristeći i društvene mreže.
„Dosta ljudi širom Srbije prvi put čuje vodnjika, nikada nije probao tako da sada pomalo edukujemo tržište. Da im kažemo šta je vodnjika njene blagodeti, za šta je sve dobra, od čega se pravi“, navodi Predrag.
Nekada je vodnjika u zimskim mesecima u selima bila i izvor vitamina i lek za sve, služila i za osveženje i mamurluk. Sada je mnogi tek otkrivaju, a Predrag se nada da će za koju godinu biti i u frižiderima prodavnica i u kartama pića restorana.
Izvor: RTS