OBJAŠNJENJE SVEŠTENIKA
Ruski protojerej Maksim Kozlov odgovarao je na pitanja vernika, među kojima je jedno bilo o tome kako je moguće naučiti decu da se ispovedaju.
Sveštenik Kozlov je ovako odgovorio na pitanje „Kako naučiti decu da se ispovedaju?“
Decu ne treba učiti kako da se ispovedaju, već samoj potrebi za ispovešću. Sopstvenim primerom, sopstvenom sposobnošću da svoje grehove obelodanimo pred bližnjima, ili pred sopstvenim detetom ako smo pred njim krivi. Isto tako, kroz naš odnos prema ispovesti: ako smo pre pričešća svesni svoje gordosti i uvreda koje smo naneli drugima, treba najpre sa svima da se izmirimo. Sve to skupa kod deteta ne može da ne izgradi poštovanje prema ovoj svetoj tajni.
A glavni detetov učitelj pokajanja treba da bude onaj ko vrši svetu tajnu – sveštenik. Jer pokajanje nije samo nekakvo unutrašnje stanje, ono je sveta tajna Crkve. Nije slučajno što se ispovest naziva svetom tajnom pokajanja. Dete za prvu ispovest treba pripremati u skladu sa njegovim duhovnim uzrastom.
Zadatak roditelja je da objasne detetu šta je to ispovest i zbog čega je potrebna. Detetu treba objasniti da ispovest nema ničeg zajedničkog sa raportom pred njima ili pred direktorom škole.
Ispovest čini ono i samo ono čega smo mi sami svesni kao lošeg i prljavog u nama, ono zbog čega nam nije drago, o čemu nam je teško da govorimo i što treba da kažemo Bogu. Ostatak učiteljstva treba predati u ruke pažljivog, dostojnog duhovnika punog ljubavi, jer je njemu svetom tajnom sveštenstva data blagodatna pomoć da govori sa čovekom, velikim ili malim, o njegovim grehovima.
Prirodnije je da sveštenik razgovara sa detetom o pokajanju nego roditelji, jer je to upravo slučaj u kom nije moguće niti ima svrhe ukazivati na svoj primer ili primer poznanika. Govoriti detetu o svom prvom pokajanju – u tome ima nešto izveštačeno, nešto lažno poučno. Jer mi se ne kajemo da bismo zatim o tome bilo kome govorili.
Ništa manje lažno bilo bi govoriti detetu o tome kako su naši bližnji kroz pokajanje ostavili određene grehove, jer bi to posredno značilo da sudimo i dajemo procenu njihovih bivših grehova.
Zbog toga je najrazumnije poveriti dete onome koga je sam Bog postavio za učitelja svete tajne ispovesti.