NEMA PRAVOG MEDA
Čak 46 odsto meda uvezenog u EU „obogaćeno“ je šećernim sirupom, pokazalo je istraživanje koje je sprovela Evropska komisija.
Med, delikatesna i zdrava namirnica koju u kući ima gotovo svako domaćinstvo u Evropi, jedna je od velikih žrtava klimatskih promena i mračnijih strana globalizacije.
Nije više pitanje kako doći do dobrog meda, već do pravog meda – budući da se, u uslovima sve teže proizvodnje i velike potražnje, on falsifikuje u obimu koji je nezamisliv za bilo koji drugi proizvod u Evropi. Kancelarija za sprečavanje prevara (OLAF) pri Evropskoj komisiji i Združeni istraživački centar (JRC) objavili su nalaze velikog istraživanja koje je pokazalo da je 46% meda uvezenog u Evropsku uniju obogaćeno šećernim sirupom. Po EU propisima med ne sme imati nikakve aditive, tako da ovakvi, „sečeni“ proizvodi ne smeju da nose naziv med.
Istraživači su analizirali 320 uzoraka uvezenog meda nabavljenih na tržištu od novembra 2021. i februara 2022. Nakon laboratorijskih analiza, utvrđeno je da gotovo polovina sadrži šećerni sirup na bazi pirinča, pšenice ili šećerne repe. Čak 14 od 15 uzoraka iz Turske nije zadovoljilo EU kriterijume kvaliteta, kao i 74% uzoraka iz Kine, države koja proizvodi ogromne količine „sumnjivog“ meda. Svi uzorci koji su u EU ušli preko Velike Britanije bili su nezadovoljavajućeg kvaliteta.
– Veliki deo „obogaćenog“ meda uvezenog iz zemalja izvan EU i dalje neprimećeno kruži evropskim tržištem – navodi se u rezultatima istraživanja koje je potvrdilo navode na kojima godinama insistiraju evropska udruženja pčelara, gnevnih zbog sve jače ilegalne i neetičke konkurencije koja prodaje lažni med po niskoj ceni.
Organizacije Foodwatch koja se bavi zaštitom potrošača prokomentarisala je da činjenica da tako velika količina lažnog meda na tržištu sugeriše da postoje velike slabosti u zvaničnom sistemu kontrole kvaliteta uvezenih namirnica.
– Podrošači u Evropi godinama kupuju lažni med, a da to ne znaju – rekla je Ingrid Kragl iz Foodwatch-a.
– Nacionalne laboratorije za proveru kvaliteta namirnica, ali i privatne laboratorije, nisu obavile svoj posao jer nemaju adekvatne metode rada – zaključila je.
Pre dve godine, i na tržištu Srbije, na inicijativu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), obavljena je kontrola kvaliteta meda na domaćem tržištu, koju su sproveli veterinarska i tržišna inspekcija, uz podršku srpske policije i Interpola.
Rezultati su bili poražavajući: kako su tada naveli iz SPOS-a, pronađeni su proizvođači koji se bave samo falsifikovanjem meda i čak ga i ne mešaju sa medom, a u mnogim vrtićima u Srbiji pronađen je med koji nije video pčelu. A u godinama sa lošim vremenskim uslovima za rad medonosnih pčela, dešava se da i gotovo sav med na tržištu ima dodatke: takva je bila 2019. godina, kada je, kako su rekli u SPOS-u, 95 procenata meda na tržištu bilo obogaćeno šećernim sirupom.
Izvor: Vinoifino.rs