RIZIK OD SMRTI

Nekontrolisana apneja u snu može da našteti budućem zdravlju mozga, pokazalo je novo istraživanje.

Procenjuje se da 936 miliona odraslih širom sveta između 30 i 69 godina može da pati od apneje za vreme spavanja, a mnogo više ljudi nema dijagnozu. Ako je apneja u snu teška i ako se ne leči, ljudi imaju tri puta veći rizik od smrti od bilo kog uzroka.

apneja u snu

Problemi sa spavanjem povezani su sa petostrukim povećanjem rizika od moždanog udara, kaže studija.

Pa tako ljudi sa teškom apnejom u snu koji su provodili manje vremena u dubokom spavanju, poznatom i kao sporotalasni san, imali su više oštećenja bele materije mozga od ljudi koji su imali više sporotalasnog sna.

Bela materija je tkivo koje formira veze između moždanih ćelija i ostatka nervnog sistema. Kada se skenira mozak, male bele tačke, koje se nazivaju hiperintenzitet bele materije, pokazuju stepen oštećenja.

Za svakih 10 odsto smanjenja vremena provedenog u dubokom snu, došlo je do povećanja hiperintenziteta bele materije u mozgu slično efektu starenja za više od dve godine, rekao je koautor studije dr Dijego Karvaljo, neurolog na klinici Mejo u Ročesteru.

„Povezivanje sa apnejom u snu otkriveno je tek kada smo izolovali teške slučajeve, što ukazuje na to da blaga do umerena apneja u snu možda nije značajno povezana sa promenama bele materije“, rekao je on.

Međutim, ne postoji tretman za takve promene u mozgu, „zato moramo da pronađemo načine da sprečimo da se one dogode ili pogoršaju“. rekao je Karvaljo.

Povećani intenzitet bele materije može da uspori sposobnost mozga da obrađuje informacije, obraća pažnju i pamti, kažu stručnjaci. Niži nivoi bele materije takođe su povezani sa problemima mentalnog zdravlja kao što su depresija, anksioznost i razdražljivost.

„Njihovi nalazi su u skladu sa literaturom koja ukazuje na to da spavanje, uključujući sporotalasni san, ima važnu ulogu u održavanju zdravlja mozga“, rekla je specijalista za spavanje Kristen Natson, vanredni profesor neurologije i preventivne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Nortvestern u Čikagu.

Ona kaže da su takođe videli povezanost između lošeg kvaliteta sna i visokog krvnog pritiska, a visok krvni pritisak može da dovede do lezija mozga ili moždanog udara.

Oštećenje bele materije

Studija, objavljena u časopisu Neurology, posmatrala je 140 ljudi prosečne starosti od 72 godine koji su učestvovali u studiji o starenju na klinici Mejo.

Niko od njih nije imao demenciju i kognitivno oštećenje tokom testiranja i bili su podvrgnuti jednoj od dve vrste skeniranja magnetnom rezonancom (MRI).

Oko 34 odsto učesnika imalo je blagu apneju u snu, 32 odsto je imalo umerenu, a 34 odsto tešku apneju u snu. Sa apnejom u snu, opada kiseonik i nivoi ugljen-dioksida, krvni pritisak i broj otkucaja srca rastu, rekao je Karvaljo.

„Sve ove promene dovode do povećanja zapaljenja u telu i mozgu, aktivacije hormona stresa koji će podići naš krvni pritisak i uticati na metabolizam, krv može postati gušća“, rekao je on.

On je dodao da „promene u krvnim sudovima mogu da dovedu do moždanog udara, a loše snabdevanje krvi u mozgu može da izazove smrt neurona ili oštećenje bele materije, što na kraju može da doprinese kognitivnom padu.

Izvor: N1