KOMPLETAN PRIMERAK
Najstarija kompletna hebrejska Biblija kupljena je za 38,1 milion dolara u Sotebiju, u Njujorku, postavši najvredniji prodati rukopis na aukciji.
Veruje se da je Kodeks S1 napisan pre 1.100 godina. U pitanju je najraniji sačuvani primerak jednog rukopisa koji sadrži sve 24 knjige hebrejske Biblije sa interpunkcijom, samoglasnicima i akcentima.
Američki advokat i bivši ambasador Alfred Mozes kupio ga je za Muzej jevrejskog naroda ANU u Tel Avivu, u Izraelu.
„Hebrejska Biblija je najuticajnija knjiga u istoriji i temelj zapadne civilizacije. Radujem se što znam da pripada jevrejskom narodu. Moja misija je bila, shvatajući njen istorijski značaj, da je vidim na mestu, dostupnom svim ljudima“, rekao je Mozes u saopštenju.
Pobednička ponuda premašila je 30,8 miliona dolara koliko je 1994. suosnivač Majkrosofta Bil Gejts platio za Kodeks Lester, naučnu beležnicu Leonarda da Vinčija.
Ali nije dostigao rekord koji je pre dve godine postavio Ken Grifin, menadžer investicionog fonda. On je za 43,2 miliona dolara kupio štampani primerak prvog izdanja američkog ustava.
Artefakt je nazvan po prethodnom vlasniku Dejvidu Solomonu Sasunu, koji ga je kupio 1929. godine. Time je sakupio najveću i najvažniju privatnu kolekciju hebrejskih rukopisa na svetu u njegovom domu u Londonu.
Rukopis se 500 godina vodio kao nestao
Hebrejsku Bibliju čine 24 knjige, koje hrišćani nazivaju Starim zavetom. Sve do ranog srednjeg veka, rukopis je bio podložan promenama, kada jevrejski naučnici poznati kao mazoreti počinju da stvaraju skup standardizovanih zapisa.
Alepo Kodeks, sastavljen oko 930. godine, smatra se najmerodavnijim mazoretskim tekstom. Usled požara u sirijskom gradu Alepu 1947. sačuvano je do danas samo 295 od originalnih 487 stranica.
Iz aukcijske kuće Sotbi navode da Kodeksu Sasun, nastalom oko 900. godine, nedostaje samo 12 stranica.
„Prvi put nam se pojavljuje skoro potpuna knjiga hebrejske Biblije sa naznačenim samoglasnicima i beleškama na dnu koje govore prepisivačima kako treba da bude napisan ispravan tekst“, rekla je u martu Šeron Minc, viša specijalistkinja za jevrejske artefakte u aukcijskoj kući.
Vekovne beleške i natpisi otkrivaju da je rukopis prodao čovek po imenu Kalaf ben Abraham Isaku ben Ezekilu al-Ataru, koji je kasnije preneo vlasništvo na sinove – Jezekila i Majmona.
U 13. veku, kodeks se čuvao u sinagogi u Makisinu, u severoistočnoj Siriji. Pošto su grad uništili Mongoli kasnije u 13. veku ili Timuridi početkom 15. veka, rukopis je poveren na čuvanje Salami ibn Abi al-Fahru.
U narednih 500 godina vodio se kao nestao. Poslednji vlasnik ovog dokumenta bio je Žak Safra, švajcarski investitor, koji ga je kupio za 2.5 miliona dolara na aukciji u Londonu 1989. godine.
Izvor: BBC na srpskom