SPASOVDAN U HRVATSKOJ
Slava Vaznesenjskog hrama, Spasovdan, proslavljena je i u Šibeniku. Tamo je liturgiju predvodio episkop dalmatinski Nikodim.
Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg – Spasovdan, 25. maja ove godine, svetom arhijerejskom Liturgijom u Šibeniku je načalstvovao Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski g. Nikodim.
Nakon čitanja svetog Jevanđelja, episkop Nikodim je pozdravio verni narod i istakao:
– Draga braćo i sestre, na prvom mestu želim da vam čestitam današnji praznik, da čestitam današnju slavu, da poželim kao što uvek i govorim da se na mnoga i blaga leta radujemo jedni drugima. U današnjem Jevanđelju čuli smo da je opisan današnji praznik, zbog kojeg smo se i sabrali i čuli da je Gospod kada je ušao u tu prostoriju gde su bili apostoli rekao: Mir vam.
Mi hrišćani smo pozvani od Gospoda na te stvari koje je On najviše govorio tokom svog života i nakon svog vaskrsenja, a to je na prvome mestu Mir vam, a na drugome mestu isto tako ravnoznačno kao što je mir, a to je: Radujte se. Uvek nas naša sveta Crkva poziva da se radujemo i da kroz tu radost budemo istinski svedoci vaskrsenja Hristovoga, to jeste da budemo istinski učenici njegovi. Čuli smo da su se oni uplašili, da su pomislili da vide duha, a onda im je On rekao: Što ste zbunjeni i zašto takve pomisli ulaze u srca vaša. Vidite ruke moje i noge moje i da sam ja glavom, opipajte i vidite, a zatim im je tražio da nešto jede da bi pokazao kroz to da je ostao isti Bog, ali i istinski Čovek, preuzevši našu prirodu na sebe.
Kroz to nam je pokazao da ćemo i mi, draga braćo i sestre, nakon Vaskrsenja ostati ljudi, imati svoju prirodu, ne više palu pošto nas je On uzdigao kroz to što je vaskrsao, što je unizio Sebe, uzdigao je nas i dao nam mogućnost da i mi postanemo kako to kaže Sveti Atanasije Veliki bogovi po blagodati.
– Rekao bih još da je pisano da je On trebao da postrada i da vaskrsne iz mrtvih trećega dana i da nas kao što sam i više puta govorio kroz Vaskrsenje uzdigne i podigne naš pali rod, jer On je u svemu isti otkako je primio tu ljudsku prirodu, čovečansku prirodu u svemu isti sa nama sem u grehu, a kroz svoje Vaskrsenje je uništio žalac smrti, smrt više ne postoji za one koji žive hrišćanskim životom, koji se trude, koji se nadaju da će Bog biti milostiv i uvažiti naše molitve i molbe i naš trud i da će nas primiti u svoj zagrljaj.
Gospod nas je pozvao da u Njegovo ime propovedamo pokajanje i oproštenje grehova po svim narodima počevši od Jerusalima pa širom vaseljene – rekao je episkop Nikodim i još jednom čestitao hramovnu slavu.
Izvor: Eparhija dalmatinska