KLIMATSKE PROMENE
Da se Evropa nezapamćeno brzo zagreva, svedoči to što se na Alpima tokom prošle godine sa glečera otopilo više leda nego ikada ranije.
Evropa bi trebalo da se pripremi za još smrtonosnije toplotne talase izazvane klimatskim promenama, kaže se u novom izveštaju u kome se ističe da je Stari kontinent, koji se najbrže zagreva na svetu, prošle godine bio topliji za oko 2,3 stepena Celzijusa nego u predindustrijskoj eri.
Suša koja uništava useve, rekordno visoke temperature površine mora i topljenje glečera bez presedana samo su neke od posledica koje se pominju u izveštaju Svetske meteorološke organizacije i Službe za klimatske promene Kopernikus Evropske unije.
Kontinent, koji se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka od 1980-ih, prošle godine je zabeležio najtoplije leto u istoriji, a zemlje poput Francuske, Nemačke, Italije, Portugala, Španije i Ujedinjenog Kraljevstva zabeležile su najtopliju godinu u istoriji.
Svet se zagrejao u proseku za skoro 1,2 stepena Celzijusa od sredine 19. veka, što je izazvalo razornu kaskadu ekstremnih vremenskih događaja kao što su intenzivniji toplotni talasi, teže suše u nekim oblastima i oluje koje su postale jače zbog porasta mora nivoi..
Najranjiviji ljudi na svetu i najsiromašnije zemlje su najteže pogođeni, a premalo je urađeno da se smanji emisija fosilnih goriva koja se zagreva.
Međutim, nepovoljni vremenski uticaji postaju sve ozbiljniji širom sveta, a posebno brzo zagrevanje primećeno je u regionima severne hemisfere i oko polova.
Visoke temperature širom Evrope „još više su pogoršale postojeće dugoročne uslove suše, podstakle masivne šumske požare koji su doveli do drugog najvećeg spaljenog područja u istoriji i zabeležili hiljade smrtnih slučajeva koje su lekari pripisali vrućini“, kaže Petri Taalas.
U izveštaju pod nazivom „Stanje klime u Evropi 2022“ navodi se da su temperature širom kontinenta porasle za 1,5 stepeni Celzijusa za 30 godina, odnosno od 1991. do 2021. godine.
Ekstremne vrućine izazvale su više od 16.000 smrtnih slučajeva prošle godine, a poplave i oluje su odgovorne za veći deo štete od 2 milijarde dolara uzrokovane vremenskim i klimatskim ekstremima.
– Nažalost, sve gore navedeno ne može se smatrati jednokratnim ili se pripisati klimatskim prevarama. Trenutna saznanja i trenutno razumevanje klimatskog sistema, kao i njegove evolucije, sugerišu da ovi vrste događaja postale su deo obrasca koji će ekstremni toplotni stres učiniti češćim i intenzivnijim u celom regionu – napisao je u izveštaju direktor Kopernikusa Karlo Buontempo.
Rastuće temperature ostavile su traga na svetskim ekonomijama i ekosistemima, ističe se u izveštaju.
Na Alpima se 2022. godine, dakle za samo godinu dana, sa glečera otopilo više leda nego ikada ranije. Razlog za to je veoma mala količina snega, izuzetno vruća leta i naslage saharske prašine koje donosi vetar.
Slična je situacija i sa okeanima. Prosečna temperatura površine mora u severnom Atlantiku je najtoplija ikada zabeležena. Stopa zagrevanja u istočnom Mediteranu, Baltičkom i Crnom moru i južnom Arktiku je više od tri puta veća od globalnog proseka.
Morski toplotni talasi, koji mogu da istisnu i čak ubiju određene životinjske i biljne vrste, traju neprekidno do pet meseci u nekoliko regiona. Među njima su zapadni deo Mediterana, Lamanš i područje oko južnog dela Arktika.
U većem delu Evrope padavine su bile ispod normale, što je ozbiljno uticalo na poljoprivrednu proizvodnju i vodosnabdevanje, a istovremeno stvaralo povoljne uslove za izbijanje šumskih požara.
U 2022. godini zabeležena je druga najveća spaljena površina u regionu. Ogromni požari opustošili su delove Francuske, Španije, Portugalije, Slovenije i Češke.
Rezerve vode u Španiji su se smanjile na manje od polovine kapaciteta do jula 2022. nakon što su stanovnici Iberijskog poluostrva iskusili četvrtu uzastopnu godinu suvu od proseka.
U delovima Francuske farmeri nisu mogli da navodnjavaju svoja polja, a suvi uslovi su uticali i na žetvu žitarica i berbu grožđa u Nemačkoj.
Suša je takođe uticala na proizvodnju energije, što je rezultiralo smanjenjem hidroelektrane, ali i proizvodnjom nekih nuklearnih elektrana, koje se u velikoj meri oslanjaju na snabdevanje vodom za hlađenje postrojenja.
Međutim, u izveštaju se pominje jedan pozitivan znak za budućnost. Godine 2022. energija vjetra i sunca proizvela su 22,3 posto električne energije u Evropskoj uniji, po prvi put nadmašivši proizvodnju fosilnih goriva.
U izveštaju se navodi da je takav rezultat rezultat kombinacije faktora, među kojima je „značajno veći” zbog uvođenja solarne energije tokom prošle godine.
„Sunce i vetar se dopunjuju tokom cele godine – sunčevo zračenje je jače u kasno proleće i leto, dok je intenzitet vetra obično veći zimi“, navodi se u izveštaju.
Iako nije bilo značajnog trenda u promeni obrazaca vetra ili kiše u Evropi u poslednjih 30 godina, u izveštaju se kaže da se količina sunčeve svetlosti značajno povećala, pri čemu je tek 2022. godine zabeležena najveća količina sunčevog zračenja od početka evidencije 1983. godine.
Izvor: Vijesti.me