TESTAMENT
Oprosti, zemljo, za posečeno korenje,
za oca i majku,
za zarđalo ordenje,
oprosti za mrtve a naročito žive,
što su već mrtvi
kad u ime mrtvih opraštaju,
oprosti trulim plodovima
zbog suza koje nisu stigle u krošnje,
mom naraštaju.
Neznanju a verovanju,
slepoj poslušnosti,
što smo u tebi rođeni
a sada smo gosti.
Oprosti,
što smo srebrnom kašikom kusali mrak,
za kosti što reže,
za pokidane vreže,
preorana groblja,
počupane krstače,
za zakletve da neće biti roblja,
za narikače
u selima bez mrtvih i živih,
oprosti zbog nevinih a krivih,
raspetih u ime tvog imena,
za čast i čest,
za uzalud stisnutu pest,
za evanđelje,
za krsne slave i imena,
za staze zarasle
po kojima se ne vraćamo majkama,
za razbijena ogledala
u kojima bi da se ne vidimo,
za verovanje vilenjacima i bajkama,
oprosti za azbuku koju zaboravljamo,
oprosti glasniku
po kome te pozdravljamo,
iz nedođije
u koju smo pošli
da bi tebe našli.
U ime oca i sina
tvoga.