UTICAJ NA PROMENE U GLASU
Iako nije misterija da starenje utiče na svaki deo našeg tela, to nije jedini razlog zbog kog nečiji glas može da zvuči sasvim drugačije tokom godina.
Adam Tejlor profesor i direktor Centra za učenje kliničke anatomije na Univerzitetu Lankaster uzeo je primer sedamdesetšestogodišnjeg pevača ser Eltona Džona koji je na svom poslednjem nastupu u Glastonberiju u Velikoj Britaniji, pokazao zašto je jedan od najboljih muzičara u istoriji.
Mnogi koji prate njegovu muziku tokom decenija primetiće koliko se njegov glas promenio tokom karijere, i to ne samo zbog operacije koju je imao 1980-ih da bi uklonio polipe na glasnim žicama.
Isto tako, nije sve u procesu starenja. Iako nije misterija da starenje utiče na svaki deo našeg tela, to nije jedini razlog zbog kog nečiji glas, čak i profesionalnog pevača kao što je ser Elton Džon, može da zvuči sasvim drugačije tokom godina.
Kako nastaje glas?
Glasne žice ili glasnice su ono što proizvodi glas. Nalaze se u larinksu (grkljanu), delu respiratornog sistema koji omogućava prolaz vazduha iz grla u pluća. Kada vazduh izlazi iz pluća i prolazi kroz larinks, izaziva vibriranje glasnih žica – proizvodeći zvuk.
„Glasne žice se sastoje od tri glavna dela: vokalnog mišića, vokalnog ligamenta i sluzokože (koja sadrži žlezde) koja ih pokriva. To održava površinu vlažnom i štiti glasnice od oštećenja“, navodi profesor.
On dalje objašnjava da postoji oko 17 drugih mišića u larinksu koji mogu da promene položaj i napetost glasnih žica, menjajući na taj način proizvedeni zvuk.
„Pre puberteta, postoji vrlo mala razlika u zvuku koji proizvode glasne žice. Ali tokom puberteta, hormoni počinju da deluju. Ovo menja strukturu larinksa, čineći „Adamovu jabučicu“ istaknutijom kod muškaraca, i dužinu glasnih žica. Nakon puberteta, kod muškaraca su dužine oko 16 milimetara, a kod žena 10 milimetara“ kaže Tejlor.
Glasne žice su takođe 20 do 30 odsto tanje nakon puberteta. Ove kraće, tanje glasne žice su razlog zašto žene obično imaju viši glas od muškaraca.
„Čak i nakon puberteta, hormoni mogu da utiču na glas. Na primer, ženski glas može da zvuči drugačije u zavisnosti od faze njenog menstrualnog ciklusa, pri čemu je najbolji kvalitet glasa u fazi ovulacije. To je zato što žlezde proizvode najviše sluzi tokom ove faze, dajući glasnim žicama njihovu najbolju funkcionalnu sposobnost“, dodaje on.
Istraživanja takođe pokazuju da žene koje uzimaju kontraceptivne pilule pokazuju manje varijacije u kvalitetu glasa jer pilula zaustavlja ovulaciju.
„S druge strane, hormonske promene tokom predmenstrualne faze ometaju glasne žice, čineći ih čvršćim. Ovo može da objasni zašto su operskim pevačima 1960-ih bili ponuđeni „dani milosti“ kako bii poštedeli glasne žice. A kako su glasne žice žena tanje, postoji veća verovatnoća da će pretrpeti štetu od prekomerne upotrebe“, objašnjava profesor.
Sve je podložno starenju
Kao i kod skoro svakog drugog dela tela, glasne žice stare. Ali ove promene možda neće biti tako primetne za sve.
Kako starimo, larinks počinje da povećava sadržaj minerala, čineći ga čvršćim i sličnijim kostima nego hrskavici. Ova promena može da počne da se dešava već u tridesetim godinama, posebno kod muškaraca. To čini glasne žice manje fleksibilnim.
Mišići koji omogućavaju kretanje glasnih žica takođe počinju da se troše, kao i drugi naši mišići, kako starimo. Ligamenti i tkiva koja podržavaju glasne žice takođe gube elastičnost, postajući manje fleksibilni.
Takođe postoji smanjenje funkcije plućnih mišića, smanjujući snagu vazduha koji se izbacuje iz pluća da bi stvorio zvuk. Smanjuje se i broj žlezda koje proizvode zaštitnu sluz, uz smanjenje sposobnosti kontrole larinksa.
Način života je jedan od faktor
Dok glasne žice stare uglavnom istom brzinom kod većine ljudi, mnogi faktori životnog stila mogu da povećju rizik od njihovog oštećenja, i tako mogu da promene način na koji vaš glas zvuči.
Pušenje, na primer, izaziva lokalizovanu upalu, povećanu proizvodnju sluzokože, ali može i da isuši površine sluzokože. Alkohol ima sličan efekat. Vremenom, ovi faktori mogu da oštetete glasne žice i promemene boju glasa.
„Neki lekovi bez recepta i lekovi koji se izdaju na recept takođe mogu da promene glas, kao što su steroidni inhalatori koji se koriste za laringitis. Razređivači krvi takođe mogu da oštetete glasne žice i izazovu stvaranje polipa, zbog čega glas zvuči hrapavo ili promuklo“, ističe Tejlor.
Profesor dodaje da relaksanti mišića takođe mogu da dovedu do iritacije i oštećenja glasnih žica zbog leka koji dozvoljava da se želudačna kiselina ispere nazad u larinks.
Srećom, iritacija i promene izazvane ovim lekovima obično nestaju nakon prestanka upotrebe istih.
„Još jedan faktor životnog stila može biti prekomerna upotreba glasa, što se obično vidi kod pevača i drugih ljudi koji mnogo koriste svoj glas za posao kojim se bave kao što su nastavnici ili fitnes instruktori. Ovo može da dovede do neuobičajenog stanja zvanog Reinkeov edem, koji takođe može da bude prouzrokovan pušenjem. Reinkeov edem prouzrokuje oticanje tečnosti u glasnim žicama, menjajući visinu glasa – čineći ga dubljim“, kaže Tejlor.
On dalje objašnjava da u ekstremnim slučajevima Reinkeovog edema, potrebna je operacija za drenažu tečnosti. Ali u većini slučajeva, odmor i izbegavanje nadražujućih materija (pušenje i alkohol) su korisni, dok govorna i jezička terapija takođe mogu da se pozabave promenom boje glasa.
Održavanje kvaliteta glasa
Iako ne možemo pomoći nekim promenama u vezi sa godinama koje se dešavaju na našim glasnim žicama, možemo da zadržimo neke od naših vokalnih kvaliteta i sposobnosti kroz kontinuiranu upotrebu. Ovo može objasniti zašto, u mnogim slučajevima, pevači pokazuju znatno manje promene glasa s godinama od njihovih kolega koji ne pevaju.
Profesor smatra da svakodnevno pevanje ili čitanje naglas može da bude odlična vežba za usporavanje propadanja glasnih žica.
Briga o svojim glasnim žicama je takođe važna. Održavanje hidratacije i ograničavanje unosa alkohola i duvana može takođe da bude od pomoći u sprečavanju oštećenja glasnica.
Izvor: N1