SKORO NEVIDLJIVI AVION
Čuveni američki nevidljivi avion poznatiji kao B-2 Spirit stelt bombarder je skup vrhunski avion koji su Srbi uspeli da sa PVO obore 1999-e godine
Major Tom Busijer je 8. aprila 1999. gledao u noćno nebo crno od mastila sa sedišta svog komandnog mesta tokom leta stelt bombardera B-2 Spirit. Dok je razmišljao o svojoj budućnosti (na kojoj nadmorskoj visini je bio ostaje klasifikovano kao tajni podatak), Bussiere je ugledao bljeskove munja daleko ispod sebe, talasajući se nevidljivim avionom kroz masivne oblake sa grmljavinom koji su ispunili ceo horizont.
Bio je to dug let do neprijateljskog vazdušnog prostora — 14 sati bez zaustavljanja — a postao je i još duži poslednjih nekoliko meseci. Pilotima B-2 i njihovim održavaocima je rečeno da očekuju kampanju bombardovanja od dve ili tri noći na početku rata na Kosovu i Jugoslaviji. Ovo je bio njihov treći mesec danonoćnih operacija.
A sada ih čeka veoma opasna misija.
Po prvi put u istoriji, dva nevidljiva bombardera B-2 poslata su da prodru u neprijateljski vazdušni prostor tadašnje Jugoslavije (sada Srbije) u ratu bez pomoći savezničkih aviona za podršku. Vreme nad Jugoslavijom je bilo haotično, ali su morali biti pogođeni kritični ciljevi.
Za pilote B-2, letenje na velikoj visini iznad vremenskih prilika i bacanje bombi je bila jedna stvar, ali je izbegavanje neprijateljskog radara i aviona bilo sasvim drugo. Nevidljivi avion i bombarder B-2 nije bio bukvalno nevidljiv radaru ili golim okom — samo ga je bilo mnogo teže pronaći i pratiti radarskim uredjajima.
B-2 je bio futuristički — i potpuno zlokoban
Samo 12 dana ranije, srpska pvo raketa zemlja-vazduh oborila je američki F-117, lovac koji je delio slične kvalitete radarske nevidljivosti kao B-2, u istom vazdušnom prostoru. Dobra vest je bila da su dva crna mlaznjaka imala ultra-tajnu nisko uočljivu stelt tehnologiju i borbeni paket pametnih bombi pod nazivom Joint Directed Attack Munitions (JDAM).
Loša vest je bila da po dizajnu nisu imali odbrambeno oružje bilo koje vrste i da nisu imali dovoljno brzine da nadmaše neprijateljske rakete zemlja-vazduh ili lovce ako počnu da ih progone. Piloti bi bili sigurno mrtvi ako ih PVO otkrije i uđe u trag od strane mreže protivvazdušne odbrane ili neprijateljskog lovca MiG-29.
Busijer je okrenuo glavu od olujne noći i pogledao svog borca na levom sedištu B-2. Govorio je tiho preko interfona sa usredsređenom odlučnošću. „Provera oružja je završena, idemo, vreme je za igru.“
Drugi pilot klimnu u znak saglasnosti. Bussiere je posegnuo napred levom rukom u rukavici i pritisnuo dugme „PEN“ (penetracija) na ivici instrument table, što je automatski konfigurisalo mlaznjak na maksimalni prikriveni režim.
Četiri pilota u dva mlaznjaka počela su da se pripremaju za borbu, aktivirajući svoje oružje, navlačeći prsluke za preživljavanje i ponovo proveravajući svoja katapultirajuća sedišta.
Bili su spremni ali su znali da će im trebati i malo sreće večeras. Potpuno sami, ali bez straha, odveli su dva džinovska bombardera u bitku na neprijateljskoj teritoriji.
Predstavljanje nevidljivog bombaredra koje je šokiralo svet
Teško je u potpunosti opisati šok koji je javnost doživela tokom prvobitne objave i prvog prikaza bombardera B-2 od strane Northropa Grumana 22. novembra 1988. Bombarder B-2 je bio futuristički—i po izgledu potpuno zlokoban.
Iako je bilo sličnog dizajna letećih krila u Nemačkoj još tokom Drugog svetskog rata i u SAD posle rata (koja je takođe napravio Northrop), nijedna letelica nije zaista podsećala na ovaj džinovski crni mlaznjak u bilo čemu drugom osim u osnovnom obliku.
Dizajneri aviona su takođe morali imati smisla za humor i voleti jedan određeni film – to možete videti gledajući direktno u mlaznjak. Iako verovatno nikada nećemo zvanično saznati da li su Northropovi B-2 dizajneri bili veliki obožavaoci filma „Rat zvezda“ iz 1977. i njegovog anti-heroja Darta Vejdera, oblik kokpita je virtuelno identična kopija Vejderovog šlema.
Dizajnerski tim stelt bombardera, uključujući i jermensko-američkog dizajnera aviona Hala Markarijana, ručno je nacrtao prve skice za „Studiju konfiguracije“ B-2 u junu 1979. Ovi nacrti su uglavnom bili nepoznati spoljnom svetu i nisu dobili mnogo pažnje tokom godina kada su se pravili planove za sada već legendarni mlaznjak. Ali jedno je sigurno: onostrani i revolucionarni bombarder koji je proizašao iz tih napora bila je čista naučna fantastika, galaktičko zlo i Pax Americana kombinovani u jednom zemaljskom sistemu naoružanja.
Nažalost, to je bio vrhunac prvih dana programa. Nakon svetske senzacije koju je izazvala njegova najava, budućnost B-2 je zaronila u mrak i neizvesnost.
Nevidljivi bombarder koji skoro da nije realizovan
Početkom 1990-ih, futuristički mlaznjak B-2 je bio blizu da bude potpuno otkazan.
Prva meta bombardera B-2 za koji je projektovan, Sovjetski Savez, počeo je da se raspada 1988. godine, a nekoliko godina kasnije, socijalističke države monolitnog Istočnog bloka su se dezintegrisale u komade. U trenutku njihovog raspada, SAD su pokušale da zaustave program nevidljivog bombardera – nevidljivi avion B-2 je bio jedan od najskupljih projekata u Ministarstvu odbrane SAD, i bio je na procenama da li vredi nastaviti ulaganje u stelt bombarder.
Godine 1992. čak je i republikanski predsednik Džordž H. V. Buš pokušao da ukine program B-2 stelt bombardera.
Umesto da bude potpuno otkazan, budžet za projekat nevidljivog bombaredra B-2 je ozbiljno umanjen. Umesto prvobitne narudžbine od 132 bombardera, Ministarstvo odbrane je naručilo samo 20 komada. Zbog toga je B-2 najskuplji avion na svetu, košta 2,2 milijarde dolara po avionu.
No, idemo napred do 1999. godine, kada su dve Bjusijerove posade našle u jugoslovenskom vazdušnom prostoru sa opasnim sistemom protivvazdušne odbrane ispod njih. Otkako je bombarder B-2 dostigao početni operativni kapacitet 1997. godine, svi u programu su žudeli da se bore, da naziv „kraljica aeromitinga“ ne bude samo formalan i da pokažu svetu šta super tajni bombarder može da uradi u borbi. Kosovski rat i
NATO napad na Jugoslaviju je pružio tu priliku.
Dok je bombarder B-2 prvobitno bio dizajniran za duboki prodor u Sovjetski Savez radi bacanja nuklearnih gravitacionih bombi, dodatno je konfigurisan sredinom 1990-ih tako da uključuje i konvencionalnu sposobnost bacanja bombe od 20 tona – što je borbeno opterećenje teže od bilo koje druge težine koju je prethodni bombarder B-1 ili legendarni bombarder B-52 mogao da nosi.
Dok je vazdušna baza Vajtmen u Džonsonu, Misuri, brujala od aktivnosti, ključni igrači su počeli da pripremaju stelt bombarder za rat u okviru predstojeće vazdušne kampanje NATO-a protiv Srbije. Serviseri aviona su u potpunosti razumeli kako se treba brinuti o materijalima koji upijaju radar (RAM) na mlaznjaku; planeri su znali kako da precizno maksimiziraju niske uočljive kvalitete mlaznjaka za navigaciju najbezbednijim putem kroz teški sistem protivvazdušne odbrane; a piloti su razumeli zahteve za 30 i više sati neprekidnog leta, uključujući višestruke misije sa punjenjem goriva u vazduhu.
Koristeći konvencionalnu municiju za direktni napad po prvi put u istoriji tokom rata na Kosovu, stelt bombarder B-2 je bombardovao opustošenu Srbiju, čak i uprkos lošem vremenu. Prema Rebeki Grant, autorki knjige „B-2 ide u rat“, skoro 4.000 naleta borbanih aviona je otkazano u 78-dnevnoj kampanji NATO bombardovanja Jugoslavije zbog loših vremenskih uslova—ali ne i naleti aviona B-2.
Stelt mlaznjak je leteo toliko visoko da na njega uglavnom nisu uticale vremenske prilike i bacao je svoje bombe sa zapanjujućom preciznošću kroz oblake, vetar i kišu. Prema američkom vazduhoplovstvu, B-2 je bio odgovoran za uništavanje 33 odsto srpskih ciljeva u prvih osam nedelja umešanosti SAD u rat na Kosovu. Posle 78 dana rat je završen kada su Srbi kapitulirali.
Borbeni debi nevidljivog aviona B-2 je bio sjajan, ali svi u programu su znali da mora da bude još bolji.
B-2 u 21-om veku
Od prvog leta bombardera B-2 1989. do njegovih prvih borbenih misija 1999. godine, sadržaj unutar bombardera sa dva člana posade bio je uglavnom misterija; Northrop Grumman je objavio samo jednu zvaničnu fotografiju instrument table u pilotskoj kabini u istoriji programa.
Ta fotografija je uglavnom otkrila da je u kokpitu analogna tehnologija iz 1970-ih i 1980-ih. Biće potrebne godine — i stalni i neumoljivi razvoj — da unutrašnjost, revolucionarni oblik i premazi mlaznjaka dostignu ono što sada prepoznajemo u B-2. Sa flotom od samo 20 aviona danas, nadogradnje su konstantne, a Northrop je bar jednom u karijeri modernizovao svaki mlaznjak iznutra i spolja, opremivši ih najnovijom dostupnom tehnologijom.
Među nadogradnjama su napredniji materijali koji upijaju radar; digitalni sistemi i softver; ažurirana avionika; i poboljšane borbene sposobnosti.
„Northrop Grumman nastavlja da sarađuje sa američkim vazduhoplovnim snagama kako bi dalje unapredio efikasnost i održivost B-2 Spirit aviona. Tekuća poboljšanja Low Observable and Mission Systems na avionu će nastaviti da proširuju dostupnost i sposobnost platforme“, kaže za Popular Mechanics Shaugn Reinolds, potpredsednik i menadžer programa B-2 za Northrop Grumman Aeronautics Sistems – „Jedna od stavki koju trenutno modernizujemo je kokpit, vršimo zamene podsistema koji su zasnovani na monitorima katodne cevi.“
Najiskusniji pilotski kadar vozi nevidljivi bombarder
Toliko malo pilota je ikada letelo B-2 da svaka osoba koja to uradi dobija poseban kodni broj, takozvani „Spirit broj“, koji označava redosled kojim su piloti i osoblje leteli avionom.
Jedan od ranih pilota nevidljivog bombardera podelio je neke zanimljive (ali vitalne) činjenice o visoko izolovanoj B-2 kulturi. Kao gotovo svaki pilot B-2, on preferira anonimnost, pa ćemo ga zvati „Senka“.
„Evo prave tajne stelt bombardera“, kaže on za Popular Mechanics. „To je pilotski kadar za B-2, koji je bez sumnje najiskusniji i najraznovrsniji u celoj vojsci iz vrlo specifičnog razloga. Aktivno tražimo pilote sa svake vazduhoplovne platforme u vojsci – čak i iz drugih službi – jer tako blisko integrišemo B-2 u misijama sa tim avionima i njihovim sposobnostima“.
✈ B-2 bombarder u brojevima
Praktično sve o programu B-2 je tajna od njegovog početka; evo kratkog pogleda na nevidljivi avion u brojevima koji su dostupni iz javnih izvora.
•Ukupno borbenih aviona: 21
Dvadeset nevidljivih aviona je prvobitno bilo borbeno kodirano. Jedan kopneni probni avion, koji nikada nije bio predviđen za borbeni let, pretvoren je u letelicu sa borbenim kodovima 1996. godine, čime je ukupan broj aktivni stelt bombardera porastao na 21.
Drugi avion za testiranje je prizemljen i nalazi se u Nacionalnom muzeju vazduhoplovnih snaga Sjedinjenih Država. Od 21 jednog aktivnog aviona jedna letelica je izgubljena u nesreći na Guamu 2008. Oba pilota su se katapultirala i preživela.
Dvadeset nevidljivih bombardera je i danas u službi.
• Novi piloti B-2 proizvedeni tokom jedne klase obuke pilota: njih 4
To su piloti kodnog broja 745, br. 746, br. 747 i br. 748, koji se pridružuju grupi od preko 500 obučenih borbenih kvalifikovanih pilota koji su došli pre njih. Ostali kodni brojevi vezani za B-2 koji su dodeljeni uključuju probne pilote, astronauta, pilote za razmenu, servisere i ugledne posetioce.
• Najviše nosioci kodnog broja B-2 su osobe sa prezimenom Smit: njih 6
Čak i sa malom verovatnoćom da ćete ikada leteti B-2, vaše šanse bi se mogle povećati ako je ovo vaše prezime. A opet, to je jedno od najčešćih prezimena u SAD.
• Bilo je u istoriji više NASA astronauta nego pilota B-2.
• Dva oca, a potom i njihovi sinovi, leteli su avionomB-2.
• Čak četiri para pilota (gde su i muž i žena piloti aviona B-2) su letela nevidljivim avionom.
• Veća je verovatnoća da će osoba slučajno biti smrvljena aparatom za gazirana pića nego da će leteti sa B-2.
Crni mlaznjak sa svojom neverovatnom tehnologijom i niskim radarskim odrazom odvešće vas daleko a da ne budete primećeni. Ali, sa značajnim izuzetkom naleta u Kosovskom ratu, avion skoro nikada ne leti sam. Umesto toga, leti u izuzetno složenim i slojevitim udarnim formacijama sa mnogo različitih tipova aviona sa različitim ulogama tokom misije.
Prethodna iskustva pilota koji dolaze u kokpit B-2 i pilotiraju avionom u potpunosti odražavaju taj pristup. „Imamo bivše pilote bombardera, lovaca i jurišnih aviona, kao i pilote transportnih aviona, dizača, izviđača, komandovanja i upravljanja, pilote helikoptera i bespilotnih letelica“, kaže Šedou. Oni mogu biti iskusni piloti ili čak skorašnji diplomci vojne letačke škole. „Imamo pilote B-2 koji su bili bivši navigatori, operateri sistema naoružanja, održavaoci, bezbednosne snage, pa čak i jedan iz akvizicija – svi su nam potrebni.
Piloti B-2 koje sam sreo kada sam upravljao mlaznim avionom Spirit No. 606 bili su raznovrstan skup pilota — svih oblika, veličina, porekla, pola i etničke pripadnosti. Pitao sam Senku o tome, a intenzitet njegovog odgovora mi je rekao sve što treba da znam o čvrstoj B-2 kulturi.
„Pogledajte“, kaže on odlučno, „piloti B-2 su ograničeni samo svojom vizijom, nagonom i pripremom. Avion ne zanima ko ste. Tražimo profesionalizam i skromnost u našem korpusu, a ne pol ili boju kože.“
Zašto je budućnost B-2 svetla
Kada je vazduhoplovstvo dodelilo Northrop Grumman novi ugovor o B-21 Raider-u, pretpostavljalo se da će postojeća flota bombardera — koju čine B-1, B-2 i B-52 — biti dramatično smanjena ili potpuno smanjena. Nije se to desilo.
Dok se čini da je flota B-1B, koja je naporno letela u Globalnom ratu protiv terorizma, na putu do ranijeg penzionisanja, Vazduhoplovstvo je dalo prioritet značajnim nadogradnjama za B-2 i B-52. Oba mlaznjaka će biti naoružana i konvencionalnim i nuklearnim teretom kada se Raitheonova LRSO (Long Range Stand Off) raketa pojavi.
B-2 takođe dobija više od milijardu dolara kroz nadogradnju u narednim godinama zbog svojih jedinstvenih nisko uočljivih odraza i tehnologije kako bi se osiguralo da će svih 20 letelica dobro leteti u budućnosti, dok B-21 dostiže početne (a zatim pune) operativne sposobnosti.
Takođe ne škodi što, od početka programa i kroz višestruke borbene misije, poznate i nepoznate, nijedna raketa zemlja-vazduh ili vazduh-vazduh nikada nije ispaljena na B-2. Dakle, postoje prilično dobre šanse da će stelt bombarder preživeti dok sledeća generacija ne bude spremna da preuzme štafetu.