DOBRODOŠLICA
Treba Vam ogledalo? Žao mi je gospodine, ali to je nemoguće. Ja ne podnosim ogledala. Imala sam ranije jedno, ali ne podnosim svoj pogled i pokušala sam da se obesim. Smešno, zar ne?
Uđite, uđite, pogledajte sobu. Slobodno probajte krevet, oslušnite kako škripe federi.
Moj muž, prosto mu bilo, je spavao na njemu. Odavno priželjkujem samca kao što ste Vi, tako jednog melanholičnog muškarca, sa brkovima. Ovde se možete umivati. Jednostavno sipate nešto vode iz ove vaze u lavor, ali pazite na zlatne ribice. One moraju da ostanu u vazi, tako su navikle. Možete da perete zube koliko hoćete, samo nemojte da grgućete. Grgutanje, moj pas ne podnosi, dođi Fifi, pozdravi našeg gosta. Ako Vas ujede, slobodno mi recite, osigurana sam.
Jednom nedeljno morate da pripazite na mog sokola. Popodne ga puštam iz kaveza, on je suviše mali za njega. Samo nemojte da se unervozite, jer tada se on uplaši i može da Vas ščepa za vrat. Ostanite mirni i samo zviždućite, to ga smiruje.
Ovde je orman u koji možete smestiti svoje stvari. Samo pazite na stvari moga muža, koje tu vise, one još tako lepo mirišu na njega. Da, to su bila vremena. Ali Vi ste još mladi i sveži. Meni i mojim vršnjacima nije mnogo ostalo od života. Ako se ponekad napijem, imajte razumevanja. Tada se stvarno oraspoložim. Morate me odneti do kreveta i golicati po stopalima, sve dok ne počnem da se smejem. Smehom se sve može prevazići.
Da, a ovo je komoda. Zar nije lepa? Ovo je Lusi, koja je još pre mnogo godina dolutala odnekud. Slatka je, zar ne? Trebalo je da je vidite dok je još bila živa, pravo zlato. Znate, kad čovek nema dece, onda se teško odvaja od takve jedne životinje. Ostavite tu fioku zatvorenu, ako Vam smeta miris. Šta? Treba Vam ogledalo? Žao mi je gospodine, ali to je nemoguće. Ja ne podnosim ogledala. Imala sam ranije jedno, ali ne podnosim svoj pogled i pokušala sam da se obesim. Smešno, zar ne? Ovaj sat ovde je jako skupocen. Nemojte ga dirati, nadam se da Vam je jasno. Svakih četvrt sata on svira melodiju „Näher, mein Gott, zu Dir“.
Vi ste učen čovek i sigurno imate razumevanja za to. To je zaista bila tužna sudbina, tako iznenada nestati u okeanu. Najviše mi je žao kapetana. Čitala sam da se na kraju, od celog broda, mogla videti samo njegova glava sa crnom bradom, ali nadam se da Vi nećete puštati bradu, zar ne? Dovoljni su i brkovi, ja uvek kažem da je poljubac bez brkova kao supa bez soli.