POROK UNUTAR DUŠE
Duhovnik iz četvrtog veka, sveti Grigorije Niski, govorio je o mržnji, za koju kaže da je protivna čuvanju duše kojom nas poučava Sveto Pismo.
O mržnji i šta je mržnja saznaćeš od apostola Jovana koji kaže: Svaki koji mrzi brata svojega jeste čovekoubica; a znate da nijedan čovekoubica nema večni život (1. Jn. 3, 15).
On kao čovekoubicu izgoni iz života onoga, koji mrzi brata, pa čak i direktno naziva mržnju “ubistvom”. Ako neko u sebi uništava i pogubljuje ljubav prema bliženjem i umesto prijatelja postaje neprijatelj, onda se takav čovek pridružuje onima, što nemaju večni život, budući da u sebi čuva i neguje skriveno neprijateljstvo prema bližnjem.
O tome, da nema nikakve razlike između poroka skrivenih u duši i vidljivih poroka, koji se otvoreno ispoljavaju, govori i apostol, povezujući ih i upoređujući: Kako ne mariše da poznaju Boga, predade ih Bog u pokvaren um da čine što je neprilično.
Njih koji su ispunjeni svake nepravde, bluda, zloće, lakomstva, nevaljalstva, puni zavisti, ubistva, svađe, lukavstva, zloćudnosti, došaptači, opadači, bogomrsci, nasilnici, gordeljivci, hvalisavci, izmišljači zala, nepokorni roditeljima, nerazumni, nevere, neosetljivi, nepomirljivi, nemilostivi. Oni, poznavši pravdu Božiju da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo da čine to, nego i odobravaju onima koji to čine (Rim. 1, 28-32). Vidiš li kako apostol zlobu, gordost i ostale skrivene grehove sjedinjuje u jednu celinu sa ubistvom, koristoljubljem i njima sličnim vidljivim grehovima?
I sam Gospod kaže: Što je u ljudi visoko, gadost je pred Bogom (Lk. 16, 15) i Svaki koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe ponizuje uzvisiće se (Lk. 14, 11). Premudrost govori: Mrzak je Gospodu ko je god ponosita srca (Priče Sol. 16, 5).
I mnoge druge izreke koje razobličuju strasti skrivene u duši, mogu se naći u ostalim tekstovima Svetog pisma. Ti lukavi poroci tako se teško isceljuju i zadobijaju tako veliku snagu unutar duše, da se ne mogu iskoreniti isključivo ljudskom revnošću i vrlinom, ukoliko čovek molitvom ne pozove u pomoć silu Duha.
Samo na sličan način on se može spasti poroka koji tiranski gospodare u njemu. Tome poučava i Duh, govoreći kroz Davida: Očisti me od tajnih pogrešaka i od tuđih sačuvaj slugu svojega (Ps. 19, 12-13). To kao da su dva čoveka, od kojih se sklapa jedinstveni čovek – od duše i tela. Telo ga odeva spolja, a duša vodi svoj život unutra.
I nad spoljašnjim (tj. telom) treba neprestano bdeti, kao nad hramom Božijim, motreći da ga ne razori i ne pogubi nijedan od vidljivih grehova što ga napadaju. Na to preteći upozorava apostol, govoreći: Ako neko razara hram Božiji, razoriće njega Bog (1. Kor. 3, 17).
Takođe je potrebno sa svom budnošću čuvati i unutrašnje (tj. dušu) kako nikakva banda poroka, iskočivši odnekud iz dubine srca, kao iz zasede, ne bi pogubila pomisao pobožnosti i porobila dušu, preispunivši je strastima koje je potajno odvlače u propast.
Zbog toga treba postojano čuvati dušu, neprestano se obraćati Svetom Pismu kao vojskovođi koji gromko zapoveda: Čoveče! Vrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život (Priče Sol. 4, 23).
Čuvanje duše je pobožna pomisao osnažena strahom Božijim, blagodaću Duha i vrlinskim delima. Onaj, ko time naoruža svoju dušu, lako će odbiti napade tiranina i time mislim da će odbiti podmuklost, pohotu, oholost, gnev, zavist i njima slična lukava kretanja poroka unutar svoje duše.