LEGENDA O RATNIKU
Legenda kaže da je pre mnogo godina, u gradu u blizini planine Prve Bitke, rođen onaj koji beše odabran da brani svet od zla.
Odabranih nije bilo puno. Tačan broj se ne zna, jer su živeli povučeno i trudili se da ne ostavljaju tragove za sobom.
Shvativši teret svog dara, oni su se povukli i iz senke se borili. Ostalo je zapisano da je izvesni Veleumni plemić od Manče tvrdio u javnosti da je jedan od Odabranih, ali to nikada nije dokazano, te je optužen da je prevarant.
U početku, Ratnik beše zanatlija. One su bile sve što ga je zanimalo, dok jednoga dana nije od njih saznao da njegova sudbina nije da bude zanatlija reči, već da se bori sa čudovištima.
***
Nekoliko godina kasnije, čovek se susreo sa prvim bićima. Napadala su ga u krevetu, u hodu, u razmišljanju. Osetio je da mora da se bori ako želi da zaštiti svet. Stoga je otišao u šumu i tamo ih čekao. U sačuvanim fragmentima iz spaljene kuće u kojoj je, smatra se, živeo, ostalo je zapisano da su čudovišta bila velika i bez očiju, ogromnih čeljusti, spremnih da progutaju sve pred sobom.
Čovek nije gubio bitke. Suočavao se sa njima užasno hrabro. Pred njim, ta horda smrti bila je nemoćna.
„…Napadali su noću, hrlili ka meni, čuo bih poklič kakav nije mogao da proizvede čovek i znao bih da su tu, i da će ponovo pokušati da me ubiju kako bi napali ostale. Ali neću se predati. Ja sam Ratnik…“
Ovde se zapis prekida, a legenda dalje kaže da je jednu bitku ipak izgubio. Ljudi su se dugo pitali šta je to uspelo da slomi ovog velikog borca.
Pre nekoliko nedelja pronađen je još jedan veoma kratak zapis u kom piše ime za koje se veruje da je ime čudovišta koje je ubilo Ratnika. To je spoj dve grčke reči σχίζειν i φρήν, a prevodi se kao Schizophrenia.