HOMER
Homer je oduvek imao sreće i često puta se u životu „izvukao“ spletom nekih potpuno čudnih okolnosti.
Homer je imao sve. Lep život. Suprugu, četvoro dece, posao. Ali osećao je kao da mu se ogromni cunami lagano prikrada i da će pre ili kasnije biti potopljen.
Svet je prolazio kroz svoju najnoviju modifikaciju, preraspodelu plena a Homer se u tome nije snalazio najbolje. „Divlji zapad“ video je samo na filmu a iz dana u dan delovalo je da sve više postaje stanovnik ere vestern filmova. Dobri momci su loši, loši su još gori a pravda se krila u brzini izvlačenja pištolja… Svet je delovao sve suroviji.
Homerova plata, baš kao i plata njegove supruge, koje nikad nisu bile velike, bivale su sve manje i manje. Suprotno tome, deca koja su rasla, želela su sve više i više. Homera je iz dana u dan mučilo što ne može da reši rebus u kojem se našao. Njegova trenutna nemogućnost iznalaženja rešenja i obrnuta proporcionalnost između mogućnosti i želja porodice, koje su se sve više povećavale, činila je da Homerova depresivnost raste i da se širi njegovim telom kao rak.
Homer je oduvek imao sreće i često puta se u životu „izvukao“ spletom nekih potpuno čudnih okolnosti, ali ovog puta je znao da je prepušten sam sebi, sa porodicom na svojim plećima. Pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način, on će moreti da podnese sopstvenu žrtvu. To je, uostalom, ma koliko se opirao tome, i njemu bilo jasno još kada je započeo ovu igru – igru porodičnog života… Jedno je bilo zasigurno, koji god put Homer izabere, njime će morati ići do samog kraja, baš tako, do samog… kraja… Biće to njegova poslednja Odiseja.