VAVILONSKA KULA
Nacrtala si Vavilonsku kulu,
Pored nje jezero
Gde su se okupljala
Stvorenja iz tvoje mašte;
Od narandže si napravila mesec,
Od limuna sunce –
Meni si dala da crtam oblake i
Bojim delove neba –
Docrtali smo, svako sebi, krila
I bez odeće se vinuli visoko;
Vodili smo ljubav sa
Strašću ljubavnika, u
Igri praiskonske nevinosti.
Sudarali smo se i
Razdvajali sve dok se Kula
Nije srušila, ostavljajući svoj
Lik u odrazu na površini
Jezera.
U OČIMA
U mojim očima
Su oči svih bića
Davno rođenih
Onih koji se još
Rodili nisu
U mojim očima
Je strast života
Plamena prošlosti
Budućeg svetla
U mojim očima
Sazrevaju zvezde
Niče život na
Bezbroj planeta
U mojim očima
Su nevidljivi sni
Moje oko je isto
oko kroz
koje gledamo svi.