SVAKI ČAS SPOMINJU IME BOŽJE
Srednjovekovni misionar i pisac Konstantin Filozof (1380-1431) o Srbima je govorio s puno poštovanja i pohvala.
Konstantin Filofof, najpoznatiji po žitiju srpskog despota Stefana Lazarevića, o Srbima kao narodu napisao je sledeće:
“Ovi ljudi su, dakle, tako hrabri da takav glas u vaseljeni niko drugi nema; a od toga, po Solomonu, nema ničega časnijeg među ljudima.
A dobropotrebni su i u poslušnosti da im nema ravnih u vaseljeni. Gde je potrebno brzi su na poslušnost a spori na govor (Sr. Jak. 1, 19); a gde je potrebno obratno, oni su brzi na odgovor svakome koji pita, naoružani oružjem i s desna i s leva.
Telesnom pak čistotom prevazilaze druge narode; a isto tako i lakom i svetlom krvlju.
A uz to su i milostivi i druželjubivi.
Ako bi ko od njih osiroteo u potrebama, ostali mu sve potrebno daju, ne samo pojedinima, no svakome i svagda, i ne samo običnim davanjem nego dvostrukom milostinjom, tako da se na njih može primeniti reč Solomonova: „Poštujući ništega, čine milostinju“ (Priče 14, 31).
Život pak u celoj toj zemlji je kao crkva Božja, i ljudi ne žive kao ostali narodi skotski i protiv prirode, i ne spominju uzalud svaki čas ime Božje, nego je ustanovljeno da se svi od maloga do velikoga mole više od dva puta na dan.
Dostojno je ljubavi i časti kod njih to što sin, iako je u domu svome, kada je zajedno sa roditeljima stoji kao sluga pred njima. A ovo se može videti ne samo kod bogatih, već i kod najgrubljih i kod poslednje sirotinje.
Gde se čulo kod njih da je neko zlostavljao oca svoga ili mater? Zaista niko i nikako, jer se kod njih vrši zakon po Hristu i oni čine jedan drugoga većim i boljim od sebe, gospodinom nazivajući otkrivene glave, kao što je u starini bilo i kao što je sada u južnim zemljama. Jer je rečeno: „Izuj obuću sa nogu tvojih, zemlja na kojoj stojiš sveta je“ (2 Moj. 3, 5).“