NESTAJU OBRADIVE POVRŠINE
Trka za profitom u širenju naselja oduzeli su u Srbiji, u poslednjih pola veka, čak 300.000 hektara plodnog zemljišta.
Petog decembra obeležen je Svetski dan zemljišta, s ciljem da se povećava svest o značaju obradivih površina za opstanak čovečanstva.
Kada je reč o Vojvodini, preovladavaju dva tipa zemljišta, černozem i ritska crnica, u čijem je sadržaju nekad bilo preko 5% humusa. Danas je taj procenat znatno manji, čak ispod 3%, za šta je najviše kriv, a ko drugi, nego čovek.
Trka za profitom, širenje naselja oduzeli su u Srbiji, u poslednjih 50 godina, čak 300.000 hektara oranica. Od svih degradacionih procesa opadanje sadržaja organske materije ima najveći značaj.
– To je proces koji mi nazivamo „tihim ubicom“ našeg zemljišta, jer to nije vidljiv proces, nego traje dosta sugo. Kao krajnju posledicu imamo „ubijanje“ zemljišta, jer plodnost značajno opada – kaže dr Jovica Vasin, predsednik Srpskog društva za proučavanje zemljišta.
Iskusni ratari svojim oranicama dobro gazduju i gledaju da se ono što se iznese prinosom, đubrivima i vrati u zemljište.
Najvažniji izvor organske materije za zemljište je stajnjak koga gotovo i da nema, jer je stočni fond izuzetno mali.
Osim toga, sedamdesetih godina prošlog veka, kada je počela hemizacija poljoprivrede i kada se mislilio da se isključivo mineralnim đubriavima može nahraniti zemljište počela je i degradacija oranica.
Definitivno stajnjaka nema dovoljno, a alternativa bi moglo biti zelenišno đubrivo. To znači da bi povremeno trebalo uzgajati soju, stočni grašak i slične kulture isključivo za zaoravanje. A to za poljoprivrednike predstavlja dodatan trošak jer, u tom slučaju, nema prodaje, već se ceo rod zaorava kao ulaganje u budućnost.
Agronomi, a naročito pedolozi, napominju da se sa mineralnim đubrivima hrane biljke, dok se organskim đubrivima hrane oranice.
Izvor: RTV