VEZA IZMEĐU DVA PROBLEMA
Istraživač sa Univerziteta Džeđiang u Kini rekao je da su otpornost na antibiotike i zagađenje vazduha dve najveće pretnje globalnom zdravlju.
Prethodna istraživanja povezala su izloženost zagađenju vazduha sa respiratornim problemima. Sada je studija pokazala da zagađenje vazduha takođe može doprineti zaraznim bakterijskim bolestima, pa čak i rezistenciji na antibiotike.
Otpornost na antibiotike i zagađenje vazduha
Sa pandemijom koronavirusa, ceo svet je iskusio zastrašujući potencijal novih bolesti da zaraze mnoge ljude. Takođe je postala jasna i uloga koju promena životne sredine igra u pogoršanju novih bolesti.
Dok su istraživanja o vezama između ovih faktora još u toku, nalazi iz nedavnih studija sugerišu da postoje valjani razlozi za zabrinutost oko ovog problema.
U prvoj globalnoj studiji ove vrste, istraživači su izvestili da povećanje zagađenja vazduha može doprineti otpornosti na antibiotike među patogenim bakterijama.
Smanjenje zagađenja vazduha moglo bi pomoći u suzbijanju širenja tako opasnih sojeva, ali to će zahtevati prikupljanje akcija svetskih vlada.
Hong Čen, istraživač sa Univerziteta Džeđiang u Kini i vodeći autor studije, rekao je da su otpornost na antibiotike i zagađenje vazduha dve najveće pretnje globalnom zdravlju.
Pre studije, zdravstveni stručnjaci nisu imali jasnu sliku o mogućoj vezi između njih, ali nalazi studije sugerišu da bi kontrola zagađenja vazduha mogla da ponudi dve prednosti.
Prvo, to će pomoći u smanjenju štetnih efekata lošeg kvaliteta vazduha. Drugo, to bi moglo pomoći u sprečavanju porasta i širenja bakterija otpornih na antibiotike.
Mikrobi putuju kroz čestice
Istraživanja pokazuju da mikrobi mogu da se kreću kroz čestice, koje mogu lako da putuju na velike udaljenosti širom sveta.
Potencijalni izvori bakterija otpornih na antibiotike uključuju mesta kao što su bolnice, farme i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, jer svi koriste mnogo antibiotika da bi smanjili broj cirkulirajućih patogena.
Zagađenje vazduha moglo bi da pomogne u prenošenju i širenju bakterija otpornih na antibiotike na nova mesta sa bilo koje od ovih lokacija, a zagađenje može da prođe mere kontrole bolesti koje su već na snazi.
Nova studija je analiza podataka o javnom zdravlju iz 116 zemalja od 2000. do 2018. Takođe je ispitano devet vrsta patogenih bakterija i 43 vrste antibiotika, kao i nivoi zagađenja koji se odnose na količinu kazne, čestice koje se mogu udahnuti u vazduhu koje mogu naštetiti zdravlju.
Analiza dostupnih podataka, uključujući upotrebu antibiotika, sanitarije, ekonomiju, klimu i stanovništvo, otkrila je da se sa svakim povećanjem zagađenosti vazduha od jednog procenta, rezistencija na antibiotike takođe povećava za 0,5 do 1,9 procenata.
Studija je takođe otkrila da je skoro pola miliona smrtnih slučajeva zabeleženih 2018. povezano sa rezistencijom na antibiotike koja je potencijalno povezana sa zagađenjem vazduha.
Mnogi delovi zemaljske kugle doživljavaju neke od najgorih nivoa zagađenja vazduha, kao što su Severna Afrika, Bliski istok i Južna Azija, gde je otpornost na antibiotike najveća.
Koristeći modeliranje, istraživači su otkrili da ako bi svet mogao da ispuni smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o kvalitetu vazduha do 2050. godine, to bi pomoglo da se smanji porast infekcija otpornih na antibiotike za čak 17 procenata. Ovo bi moglo spasiti 23 odsto ljudi koji bi inače umrli od takvih infekcija. Takođe bi pomoglo da se uštedi 640 milijardi dolara godišnje.
Studija je otrežnjujuća, ali ne dokazuje u potpunosti kako zagađenje vazduha podstiče otpornost na antibiotike. To je zato što mnoge zemlje u razvoju, koje su obično najviše pogođene sa oba ova faktora, nemaju podatke o javnom zdravlju koji bi mogli da utiču na nove analize.
Ipak, studija pokazuje da više nije bezbedno razmišljati samo o zagađenju vazduha kao o sopstvenoj specifičnoj opasnosti po javno zdravlje. Stvari su više povezane nego što se ranije shvatalo, a pokušaj da se reši jedno pitanje zahtevalo bi i rešavanje drugih pitanja radi zaštite javnog zdravlja.