ŠAH MAT
Beležio sam i najsitnije slabosti i propuste svojih prijatelja i koristio ih da se uzvisujem. Nisu oni bili mene vredni. Bio sam prepametan.
Bio sam zatvoren u kuću, doduše svojevoljno, kao u samicu. Potrudio sam se da uradim ponešto što nadilazi zapostavljene radne navike. Mašio sam se ne baš lakog ali ni junačkog zadatka. Rastrebljivao sam drangulije i uspomene iz ormana.
Ne mogu da iznosim sve detalje jer bi to potrajalo, ali tek toliko da znate da sam se prvo igrao sa kolekcijom automobilčića i valjao se po podu, kao dete. Zatim sam pregledao dijapozitive iz prošlog veka i uočio da smo se tada smejali. Kako je to vreme brzo iščezlo?!
Neskromno sam se divio svojim požutelim diplomama. Ja sam bio stručnjak i znalac. Gradio sam mostove. Ti mostovi su odavno porušeni.
Odnekud se pojavio i stari telefonski imenik posve iskrzanih korica. Na prvim stranicama, ali i na preostalim, kraj imena su bili označeni krstići. Izgleda da su svi moji prijatelji odavno na onom svetu.
Prijatelji su me zvali ― kočničar. Divili su se mojim mogućnostima da zaustavim baš svakoga ko pokuša da pređe moje granice, kao i „zidanju“ ograda koje ni nadljudsko biće ne bi moglo da preskoči ili da prođe kroz njih.
U najskrivenijem uglu ladice ležala je crna masivna sveska. Mislio sam da sam je odavno bacio. Ta sveska je pohranila najmračnije i najskrivenije zabeležbe o drugima. Prokleta radoznalost me je još jednom naterala da je otvorim.
Beležio sam i najsitnije slabosti i propuste svojih prijatelja i koristio ih da se uzvisujem. Nisu oni bili mene vredni. Bio sam prepametan.
Ja sam se divio sebi ― kako sam samo bio dosledan i istrajan u odbrani ― i nagoveštaja i pokušaja približavanja. Bio sam vrstan šahista. Celu partiju sam imao u glavi.
Sad, doduše, uviđam, nisam bio nimalo mudar, ali nema više nikoga ko bi mogao da potvrdi da to jeste ili nije tako.