SILOs i AUTODESTRUKTIVNOST ZAPADNOG SVETA

Sjajna sci fi serija Silo (u prevodu Silos) koja tu autodestruktivnost zapadne civilizacije upravo i pokazuje na više nivoa

Kad god krenem da gledam neki sci fi film ili seriju neumitno se susrećem sa time da skoro sve serije koje dolaze iz zapadnog sveta (računam u taj svet i Južnu Koreju) imaju distopijski karakter. Takva je i sci fi serija Silo koja sa razlogom ima odličnu ocenu na IMDb-u.

Budućnost sveta je u seriji Silo vidjena kao apokalipsa i katastrofa. To je simbolička projekcija zapadnog uma koji proističe iz nutrine tog sveta, odnosno autodestrukcije koju taj zapadni um neguje u sebi.

Ta autodestruktivna crta se vidi i kroz savremenu politiku te razne oblike društvenih kultova i izraza ponašanja, od pirsinga, tetoviranja do još gorih stvari samouništavanja tela.

I tu se javlja jedan naizgled neobjašnjiv paradoks – zašto bogata, sredjena društva, koja bi trebala da budu bajkovita i da imaju mirnu i plemenitu kulturu toliko naginju nasilju i destrukciji, zašto prizivaju apokalipsu? To se pita i jedan zapadni mislilac u eseju – Apokalipsa sada – možemo li da spasemo svet

Zašto takva razvijena i materijalno bogata društva ne odustaju od nasilja, bilo da je to kolonijalno nasilje prema slabima ili pak lično nasilje pojedinca prema drugima ili prema sebi?

Zašto takva društva ne projektuju lepšu budućnost za svoje narode, zašto ne snimaju sci fi filmove u kojima će budući život biti komforan, blistav i luksuzan zbog tehnologije koja to može omogućiti?

Zašto takva društva imaju hiper produkciju horor filmova i masovnih zločina?

Ne, zapadni svet ne teži bajci u životu, radi se upravo suprotno, forsira se nasilje, autodestrukcija i mračna sudbina sveta. Zašto serija Silo i slični filmovi nisu zamišljeni u nekoj bajkovitoj budućnosti? Projektuje se zla budućnost.

Pravoslavni Sveti oci su odavno odgovorili na te razloge koji vode zapadni um i svet u pomračenje. Jer, „onaj“ koji te vodi, on ti i odredjuje put i sudbinu.

Jedan moj prijatelj je dobro primetio da u svim holivudskim filmovima vlada preterano nasilje koje je tu samo po sebi, te da je glavni dogadjaj osvetnička akcija gde se neko na kraju sadistički nabija na kolac, to jest na metalnu šipku ili klin, proboden kroz srce, kao ultimativno zadovoljenje pravde i ponižavanje žrtve!?

I gledaoci su srećni i zadovoljni sa tim, pravda je zadovoljena tek kada je žrtva iščerečena, obezglavljena ili probodena kroz srce, kad je ljudsko telo uništeno.

To je odlika „palih umova“, to jest demonskog sveta.

SILO (Silos)

Zaista je SILO odlična sci fi serija. Emitovana je na Apple TV striming servisu i završena je prva sezona. Željno očekujemo nastavak.

Budućnost koja je prikazana u seriji je naravno distopijska, dešava se u ukopanom gradu – silosu, nakon kataklizma koja je zadesila zemlju i gde naredne generacije ljudi žive u musavom okruženju, kao u nekom elikom soliteru gde idu stepenicama gore dole i vode svoje lične drame, sanjaju neku lepšu budućnost.

Naravno, kao što sve što dolazi iz „Holivuda“ i ova serija ima jasne globalističke i transrodne, polne i ostale woke elemente koji su na silu ubačeni u scenario ali je priča toliko dobra da to donekle pada u drugi plan. Makar fokus priče nije na tome već na idejama koje vode ljude.

Silo je sci fi serija sa elementima detektivskog trilera  drame. Začudo nema akcije, nema pucnjave, tuče i akcionih scena ali je ipak dinamična i zanimljiva za gledanje zbog radnje koja se postepeno odvija, sloj po sloj i budi našu znatiželju da otkrijemo šta je na kraju. Kako serija ide iz epizode u epizodu slažu se kockice celokupne priče sa dosta neočekivanih obrta, zbog čega se rado gleda.

Odlična je i sveukupna atmosfera koja vlada u tom distopijskom svetu kao i gluma. Da ne bih spojlovao neću isticati šta je sve dobro uradjeno u seriji i zašto je smatram odličnim uradkom, ostavljam vama da je pogledate.

Zlatko Šćepanović