ŠPALIR I DUGI APLAUZ
Nastavnik Vojkan Jeremić deluje zbunjeno dok ga kolege izvode na hodnik u kojem ga čekaju dugi redovi đaka i kolega.
Vojkan Jeremić, nastavnik likovnog vaspitanja, pamtiće dan svog odlaska u penziju po predivnom ispraćaju koji su mu priredile kolege i đaci iz osnovne škole „Jovo Kursula“ u Kraljevu.
Verovatno ništa lepše u svojoj karijeri ne može da doživi neki prosvetni radnik – da se na noge podigne cela škola, a u špaliru, nasmejani, aplaudiraju svi oni sa kojima je delio svoje školske dane.
Nastavnik Vojkan deluje zbunjeno dok ga kolege izvode na hodnik u kojem ga čekaju dugi redovi đaka i kolega. Svi nasmejani, uz gromke aplauze. Možemo samo da zamišljamo šta se u tom trenutku zbiva u srcu i duši čoveka koji doživljava takvu počast.
Direktor škole Ivica Milinković kaže za portal Krug da je Vojkan Jeremić bio drugi ikada nastavnik likovnog u ovoj školi. Prvi je bio veliki umetnik Stevan Arsić Stiv, čiji je Vojkan bio đak. Omiljen, drag kolega i poštovan i voljen nastavnik, vrsni pedagog i – divan čovek.
Kažu da je vaspitanje jednog čoveka ogledalo u kojem on tokom života pokazuje svoj portret, ono što zaista jeste. Nastavnik Vojkan može da bude ponosan na portret koji je sebi nacrtao.
Ispraćaj je propraćen zvucima i stihovima pesme „A sad adio i ko zna gde, i ko zna kad…“, ali – sigurni smo da ovo nije i konačni rastanak omiljenog nastavnika sa školom, kolegama i đacima, već samo kraj zvanične priče. One nevidljive niti kojima su vezani – najčvršće su.
Nastavniku Vojkanu želimo da zdrav i srećan dugo i polako troši svoje penzionerske dane!
Izvor: Krug.rs