ISTRAŽIVANJE
Ljudski uticaj na okolinu proteže se i na prenos virusa, pri čemu ljudi prenose dvostruko više virusa na životinje nego obrnuto.
Zamršeni ples patogena između životinja i ljudi nije jednosmerna ulica, otkriva najnovija studija. Analizirajući milione virusnih genoma, naučnici su otkrili da su ljudi izvor dvostruko više virusa kod životinja nego u suprotnom smeru.
Od gotovo 12 miliona proučavanih genoma virusa, otkriveno je gotovo 3.000 slučajeva virusnog skakanja između vrsta. Iznenađujuće, 79% ovih slučajeva uključivalo je viruse koji su se kretali s jedne životinjske vrste na drugu, dok je 21% uključivalo ljude. Među njima, 64% bili su prenosi s čoveka na životinje, poznati kao antroponoza, a 36% bili su prenosi sa životinje na čoveka ili zoonoze.
Različite životinje, uključujući kućne ljubimce, pripitomljene životinje, ptice, primate i divlja stvorenja, pogođene su antroponozom. Posebno su divlje životinje bile znatno osetljivije na prenos virusa s čoveka.
Sedrik Tan, glavni autor studije i doktorand bioinformatike na Institutu za genetiku u Londonu, naglasio je značajan uticaj ljudi na okolinu i njegove stanovnike. Studija se bavila prenosom virusa među svim grupama kičmenjaka, naglašavajući potencijal virusa da se kreću između vrsta kroz bliski kontakt i zajedničko okruženje. Objavljena je u časopisu Nature Ecology & Evolution.
Virusi mogu skakati između različitih vrsta putem istih načina prenosa koji se odnose na ljude, uključujući direktan kontakt sa zaraženim tečnostima ili ugrize drugih vrsta, pojašnjava Tan.
Fransoa Balu, koautor studije i direktor Instituta za genetiku UCL-a, naglasio je istorijsku i stalnu pretnju zoonozama, koje su uzrokovale pandemije kroz istoriju. Velika većina patogena koji cirkulišu u ljudima stečena je od životinja u nekom trenutku, kaže Balu.
On je takođe istakao trenutne pretnje poput ptičjeg gripa H5N1 i razorni učinak nedavnih pandemija, uključujući COVID-19, koji je verovatno nastao u šišmišima, a zatim prešao na ljude. Uz to, spomenuo je dokumentovane slučajeve izbijanja SARS-CoV-2 kod uzgojenih kuna koje su pak zarazili ljudi.
Iako su mnogi prenosi s vrste na vrstu beznačajni, neki mogu dovesti do epidemija ili čak pandemija. Balu je objasnio da, iako su mala izbijanja zoonoza česta, velike epidemije su evolucijski gledano retke pojave.
Izvor: Zimo